(Растанка нашег доћи ће доба...)

Извор: Викизворник
Растанка нашег доћи ће доба...
Писац: Милорад Митровић





        
* * *

Растанка нашег доћи ће доба,
И ја ћу једном остати сам;
Ти нећеш више крај мене бити,
И ја ћу бити ледени кам.

Пропала нада, нестало снова,
А срце плане, да опет мре;
И ја ћу страсно грлити тада
Ту моју тугу, која ме тре.

А ноћ кад падне, по звезди једној
Слаћу ти поздрав. Ал' нашто то?
И ову звезду покриће тама,
Тек да ми само увећа зло.

Спустићу главу. И док се буде
Уздаха вио незнани број,
Јекнућу горко: „О мрска жено,
Врати ми прошлост и покој мој!"

На небу звезде трепере мирно,
А кроз ноћ нему губи се глас.
Ал' то ће бити последњи јаук,
Ко јаук жића у смрти час.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 15-16


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.