(Под увелим венцем мртва јесен лежи...)

Под увелим венцем мртва јесен лежи... Писац: Милорад Митровић

---

        * * *

Под увелим венцем мртва јесен лежи,
Кô принцеза сана из прастаре бајке,
А око ње тице оборених глава,
Ко дечица мала око мртве мајке.

И небо је тужно као сузно око,
Ил' кô нежна душа, што одзива нема,
А снег тихо вије кроз провидну таму
И јесени мртвој бели покров спрема.

Тишина је гробна. И тек каткад само
Протегне се јаук слабије ил' јаче.
То је јаук ветра... О, та знам му тугу,
Тако срце моје над прошлошћу плаче.

---

Извор

• Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 26-27

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 116 година.