(Под ногама мојим отимљу се вали)

Војислав Илић

(Под ногама мојим отимљу се вали) Писац: Војислав Илић

Под ногама мојим отимљу се вали,
 Силан је и страшан њихов бурни лет;
А над мојом главом узнели се ждрали,
 Они журно лете у далеки свет
   Они журно лете у пределе југа,
   Где се цвећем краси постојбина друга.

Обале су пусте и пољане мирне,
 А студени ветар лелуја ми влâс...
Тужно шуми трска кад је крилом дирне,
 Шуми као болни, умирући глас.
   С криком лете ждрали више моје главе,
   И губе се тихо у даљине плаве.

Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди?
 Увенула младост, ил' одбегли мај?
Куд ми сетни поглед у даљине блуди?
 И чега се тиче горки уздах тај?
   Буни ли ми душу та природа снежна,
   Ил' младости моје усномена нежна?

О, путници ждрали! С ове суре стене,
 Маховином седом што се крије сва,
Валови столећа о коју се пене,
 Остављен и тужан дозивљем вас ја:
   Вас прогони зима у пределе југа,
   Из предачког краја мене гони туга.

Ах, мисао моја за вама се креће,
 Где јесени мрачне не царује ћуд,
Где на земљи влада вечно премалеће
 И млађани живот разлева се свуд
   Где спомени стоје од исконских дана,
   И мирисне шуме древнога Ливана.

Где поклоник сêди у чаробној ноћи,
 Смерно двори бога и беседи с њим;
Где молитва шуми по чудној самоћи,
 И к небу се диже од измирне дим,
   И шум тихо струји од Мртвога мора,
   И тишина веје са прастарих гора.

24. септембар 1887.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 61-62, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 126 година.