(Вече је одавно прошло...)

Војислав Илић

(Вече је одавно прошло...) Писац: Војислав Илић

Вече је одавно прошло... У шумарцима густим
  Безбројних, малених тица звучни је стао хор;
Поноћ је спустила вео. По долинама пустим
  Умукô људски збор.

Само Дунаво шуми у мраку и самоћи,
  Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас;
То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи,
  И њихов сурови усклик долеће чак до нас.

А по обали цветној ми сами блудимо двоје,
  Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој
Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје,
  И стидљив шапат твој...

20. новембар 1886.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 292, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 125 година.