„Прерано —“!
| „Прерано —“! Писац: Лаза Костић |
Тако ти треба! Жељан си неба.
Похито тамо, веле, „прерано,“
А ниси чекʼо мирно, смерано.
Бројећи овде часове горке,
Да лепо сазреш, ко грозд за чворке;
Илʼ док те снага не прође мушка,
Да с гране паднеш, кʼо гњила крушка.
Па да те дерлад ногама ћушка!
Каква красота, каква дивота!
Алʼ ти се „прерано“ лиши живота.
Но свака друга да ти је проста,
Алʼ какво Српство за тобом оста!
— И ако мислим, колʼко сам те чито,
Да се баш ниси за њега кидʼо
Ипак му ниси био ни студан, —
Тек што си очи склопио трудан,
Синуше роду срећини зраци.
Несташе распре последњи трази,
Ускрсну Српство у пуној снази,
Ускрсну славно, у „шупљој фрази“!
Штета што ниси видео на то,
Ал' што ћеш, кад си сувише хитʼо.
„Прерано!“ цвили сва ова књига,
Ал' то је теби девета брига,
„Прерано“ нама, алʼ теби „стига“
Ти си преболʼо све људске страсти,
Ти си прегорʼо земаљске сласти,
Бол и милину, јунаштво, страву,
Љубав и вино и српску славу,
Дољубакʼо си, допивничио,
Докосовао, досливничио,
Над нама летиш диван и чио,
Није ти стало, сенко нам драга,
Што те славимо — за врућа трагa.
У Крушедолу, на Усекованије 1894.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 115 година.
|