Што ме гледаш?
| Што ме гледаш? (1869) Писац: Драга Димитријевић Дејановић |
Што ме гледаш јадну, стару,
Где пред тебе смерно стаје,
Где се вреле сузе краду
Низ старачко лице моје?
Што ме гледаш? — Суза ова
Пред тобом се сада проли,
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли!
Не гледај ме! горке су ми
Ове муке што ме киње,
Да ме јади не утопе
У крваво море сиње,
Не гледај ме! но помози,
Дај ми црну кору хлеба,
А благослов нек те прати
Са висине плава неба! —
Ја сам Босна, слава стара,
Помози ми, моја селе,
Турчин ми је са душмани
Оковао руке беле,
Деца су ми на бојишту
За слободу, за род пали,
А унучад душмани ми
У робове оковали. —
Кад потече крви врело,
Где се мачи по њем даве,
А Марица са Неретвом
Кад понесу мртве главе,
Ја ћу поћи по разбоју,
Не да плачем сузу коју,
Већ из крви да их вадим
У ранама децу моју —
Ал је дуго — дуго чекат’
Срце ће ми у чекању
Малаксати, обамрети
У окови, робовању;
Док ми једном час не дође,
Да угледам моје синке,
Без окова у слободи
Старе славе осветнике! —
Што ме гледаш? Суза ова
Пред тобом се сада проли
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли! —
Што ме гледаш? — негледај ме!
Но ми пружи руку твоју,
Помози ми подигнути
Оковану децу моју!
Извор
[уреди]Матица, 31. август 1869. Број 24. Година IV, стр. 545.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.
|