Чучук-Стана/IX

IX

◄ VIII

X

X ►

    Милан, син њен, био је права слика свога јуначког оца. Он је походио своју родбину овде у Београду за време руско-турског рата 1853. Има још људи који га се из оног доба сећају.
    Милан је био војник и патриота у пуном смислу речи. Био је јахач, да му се ретко могло пара наћи. Војевао је као добровољац на Криту 1866. Још пре тога кад је с Гривасом и Хаџи-Петром био на граници Тесалије, горео је од жеље, да се једном отпочне општи рат с Турцима. — „Да ми је доживети — говораше он — да ми одавде, а Срби са севера ударе на Турке, па да се тамо негде на граници састанемо и рукујемо, те да им још из далека довикнем: „Добро јутро, браћо Срби!”
    И он је умро некако пред први наш рат с Турцима, а не виде своју топлу жељу испуњену. Мир пепелу његову.
    Кћи Јевросима још живи. И она жели да дође у Србију, да види колевку мајке своје. Што јој се ова жеља и испуни.

Извор

16. 9. 1900. Нова искра, Бр. 9. стр. 266.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Ђорђевић, умро 1900, пре 126 година.