Чије је царство

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пију Срби у Косово вино,
0002 вино пију, разговарају се,
0003 него вели Вукашине краље:
0004 "О за бога, Срби браћо моја!
0005 Од ка’ ни се царе преставио,
0006 на кога је оставио царство?"
0007 Ма говори војвода Богдане:
0008 "На мене је царство оставио!"
0009 Е ма рече Мрњавчевић Гојко:
0010 "На мене је царство оставио!"
0011 А говори краље Вукашине:
0012 "На мене је оставио царство!"
0013 Млади Урош ништа не говори.
0014 У кавгу се Срби ударише,
0015 ма их куми младани Урошу:
0016 "А не, Срби, за бога једнога"
0017 Не кољ’те се око туђа царства,
0018 него пођ’те у дно Косовога,
0019 под онијем Жутијем јабланом,
0020 у бијеле Раманице цркве,
0021 па питајте протопоп Неђељка,
0022 он ће вама осједочит царство."
0023 Ево Срби поше низ Косово,
0024 а ка’ доше у дно Косовога,
0025 у бијеле Раванице цркве,
0026 и ту наше протопоп Неђељка,
0027 ђе ми служи боже летурђије,
0028 па уљезе Вукашине краље
0029 те изведе протопоп Неђељка,
0030 Вукашин му бесјеђаше краље:
0031 "Чуј ме добро,протопоп Неђељко!
0032 Ти на мене осједочи царство,
0033 ал’ ћу твоју изгубити главу."
0034 Но говори војвода Богдане:
0035 "Чуј ме добро, протопоп Неђељко!
0036 Ти на мене осједочи царство,
0037 ал’ ћу твоју изгубити главу."
0038 Па говори Гојко Мрњавчићу:
0039 "Чујеш ли ме, протопоп Неђељко!
0040 Ти на мене осједочи царство,
0041 ал’ ћу твоју изгубити главу."
0042 Ма говори протопоп Неђељко:
0043 "О за бога, Срби браћо моја!
0044 Не могу ви осједочит царство:
0045 да ћу право - изгубићу главу,
0046 ако криво - изгубићу душу;
0047 него ситну књигу напишите,
0048 а шиљ’те је у Прилипу граду,
0049 а на руке Краљевићу Марку,
0050 у њега је круна останула,
0051 он ће вама осједочит царство."
0052 А кад Срби бјеху разумјели,
0053 полушаше протопоп Неђељка.
0054 Краљ Вукашин ситну књигу пише,
0055 а у књигу обећаје мито,
0056 своме сину Краљевићу Марку:
0057 "Ти на мене осједочи царство,
0058 и узимљи силновито мито,
0059 ал’ ћу твоју изгубити главу!"
0060 А кад Марку ситна књига дође,
0061 и кад виђе што му књига пише,
0062 он је стрицу своме кажеваше,
0063 стрицу своме владици Данилу:
0064 "Гледај стрико, што ми књига пише!
0065 Поклаше се Срби у Косово,
0066 ђе хоћемо изгубити царство,
0067 поклаше се око туђа царства,
0068 но ћу ходит у поље Косово
0069 да им право осједочим царство."
0070 А стриц њему био бесједио:
0071 "Ела право, тако био здраво!
0072 Ако ће ти погинут тијело,
0073 е ма неће душа, акобогда."
0074 Ал’ се Марко коња доватио,
0075 ево пољу Косовоме дође,
0076 Србље нађе те пијаху вино,
0077 служи им га царева царица,
0078 Марку мјесто учињаше дивно,
0079 дивно мјесто чело од трпезе,
0080 па ми гледа низ трпезу Марко
0081 и видије младога Уроша,
0082 видије га доље у засједу
0083 ђе пијаше златном чашом вино,
0084 више сузах но црвена вина.
0085 Пак се диже Краљевића Марко,
0086 па отиде низ крај од трпезе,
0087 круну даде младоме Урошу
0088 коју му је царе оставио.
0089 А кад оно Срби видијеше,
0090 тада Срби на ноге скочише
0091 да изгубе Марка и Уроша,
0092 но Марко се коња дофатио
0093 и уграби младога Уроша,
0094 ш њим побјеже низ поље Косово,
0095 и колико зорно бјежијаше
0096 за Марком се поље жежијаше,
0097 бијела га црква уграбила,
0098 сама црква врата затворила.
0099 Но Вукашин копјем замахнуо,
0100 у врата се копље уставило
0101 а проз врата крвца ударила,
0102 он помишли ере уби сина
0103 па погледа проз окно од цркве
0104 и видије Марка и Уроша
0105 ђе шеташе један до другога,
0106 па Вукашин Марку бесједио:
0107 "Чујеш ли ме мио сине Марко!
0108 Да би бог д’о и богородица,
0109 вазда био туђа придворица."
0110 А Марко је бабу бесједио:
0111 "Да би бог да и богородица,
0112 твоју главу окинули Турци,
0113 а моја те рука осветила!"
0114 Како рече, тако му се стече.