Чачански епитафи: Вранићи

Чачански епитафи: Вранићи преписи су са надгробних споменика и крајпуташа у чачанском селу Вранићи. Епитафи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне историјске, друштвене и животне околности.

Надгробник-усамљеник Ненаду Танасковићу (†1858) (Вранићи, Чачак)

Пред овим ледним каменом

леже кости раба Божјег

Ненада Танасковића

бившег капетана српског кнеза

Милоша Обреновића.

Поживе 45 година,

а умре 19. маја 1858. године.^[a]

Крајпуташ Андрији Стевановићу (†1876) (Вранићи, Чачак)

Споменик

АНДРИЈЕ СТЕВАНОВИЋА

из Вранића

доброг Србина

јуначког војника I чете,

II батаљона

Рудничке бригаде

погибе у 32. год. живота свог

12. 9. 1876. године.

Спомен подиже

син Владимир.

Крајпуташ браћи Ђуровић: Петронију (†1876) и Ђурици (†1889) (Вранићи, Чачак)

Овај спомен

показује два брата

родом из Г. Горевнице,

који умреше у војсци

за отаџбину.

ПЕТРОНИЈЕ

умре у Нишу

1878. године 8. јануара,

војник II позива, а

ЂУРИЦА

умре 16. јула 1889. г.

у Пожаревцу,

војник сталног кадра.

Овај споменик

подигоше њима браћа

Стеван и Коста Ђуровић.

Петронију и Ђурици

Бог душу прости

и насели у царство небеско.^[b]

Крајпуташ Сретену Божовићу (†1885) (Вранићи, Чачак)

Споменик доброг војника

и поднаредника III чете,

Х батаљона сталног кадра

СРЕТЕНА БОЖОВИЋА

рођеног у Вранићима,

бив. трговца,

који је у 23. години

храбро погинуо борећи се

у борби против Бугара

на Сливници

8. новембра 1885. године.

Спомен подиже отац Лазар.^[c]

Напомене

1. Живот је трагично завршио. Сахрањен је на своме имању, крај сеоског пута.
2. На бочној страни споменика уклесано је име каменоресца Јосифа Симића Теочинца.
3. Крајпуташ је после Другог светског рата премештен у Пазлачко гробље.

Извор

• Радојко Николић, Српско-турски ратови на надгробним споменицима, Народни музеј Чачак, 1996.
• Михаило Кале Миловановић, Петар С. Брковић Село Вранићи код Чачка, издање аутора, Чачак, 2006.