Цмиљанић Илија и Мостарски диздар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Цмиљанић Илија и Мостарски диздар

0001 Вино пију три српска сердара
0002 У Котару мјесту питомоме
0003 На бијелу Мандушића кулу,
0004 Једно сердар Јанковић Стојане,
0005 А друго је Вуче Мандушићу,
0006 Треће бјеше Цмиљанић Илија.
0007 Кад с’ сердари вина напојише,
0008 О свачему јеглен заметнуше.
0009 На Илији одијело дивно,
0010 На пљећа му коласта аздија,
0011 А на главу калпак и челенка,
0012 Све му пала пера низ рамена,
0013 Кад с’ окрене Цмиљанић сердару,
0014 Стоји звека тракиперја златна.
0015 Гледају га два млада сердара,
0016 Па сердари бесједе Илији:
0017 ”Ти си, побро, млого присилио,
0018 ”А добар си јунак за мејдана,
0019 ”Ал’ је теби зазор и срамота,
0020 ”Зар не знадеш, не кажу ти људи
0021 ”У Мостару Челеби-пазару
0022 ”У Турчина мостарска диздара,
0023 ”То је глава од свега Мостара,
0024 ”Он је твога погубио баба,
0025 ”Твога баба Цмиљанић-сердара,
0026 ”Јаше твога бабова дорина,
0027 ”Јаше коња за живота твога,
0028 ”А носи ти сабљу бабајкову.
0029 ”О сердаре, и нама срамота.
0030 ”Већ ако си јунак за мејдана,
0031 ”Зови Туре на мејдан јуначки. ”
0032 А кад зачу Цмиљанић сердаре,
0033 Скочи сердар, отиде низ кулу,
0034 Дође својој од камена кули,
0035 Па довати дивит и артију,
0036 Ситну књигу по кољену пише,
0037 А у књизи овако бесједи:
0038 ”О Турчине, мостарски диздаре,
0039 ”Ја сам чуо у наше Котаре,
0040 ”Да си мога погубио баба,
0041 ”Па ми јашеш бабова дорина,
0042 ”А носиш ми сабљу бабајкову,
0043 ”О Турчине, за живота мога;
0044 ”Већ ми пошљи бабова дорина,
0045 ”На дорату булу бјелогрлу,
0046 ”О умкашу сабљу Цмиљанића,
0047 ”Што на сабљи два камена драга,
0048 ”Вреди сабља два царева града. ”
0049 Кад Турчину ситна књига дође,
0050 Те виђео шта му ситна пише,
0051 Онда Турчин мисли премишљао,
0052 Па сакупи аге од Мостара,
0053 Пред свима је књигу проучио.
0054 Тада аге ријеч бесједише:
0055 ”Турска вјера поднијет’ не може,
0056 ”Да пошаљеш булу бјелогрлу,
0057 ”И дората коња од мејдана,
0058 ”Па и сабљу стара Цмиљанића,
0059 ”Него Влау ситну књигу пиши,
0060 ”Нека иде у поље Зечево,
0061 ”Ми ћемо ти поћи у индата. ”
0062 Онда Турчин ситну књигу пише,
0063 И шаље је Цмиљанић-сердару:
0064 ”Бре ти Влау, силан Цмиљанићу,
0065 ”Ја сам твога сагубио баба,
0066 ”Па и тебе мислим погубити.
0067 ”Ајде, Влаше, на поље Зечево,
0068 ”И поведи дилбер Анђелију,
0069 ”Ја ћу водит’ булу бјелогрлу,
0070 ”А ти Влаа колико ти драго. ”
0071 Кад Илији ситна књига дође,
0072 Виђе сердар што му ситна пише,
0073 У Котаре абер учинио.
0074 Кад сердари абер разумјеше,
0075 Сви скочише, сабље припасаше.
0076 Кад се Срби окитише дивно,
0077 Онда сердар за сердаром пође.
0078 Кад изашли на поље Зечево,
0079 Али Турци прије долазили,
0080 Па велики табор учинили,
0081 Разапели бијеле шаторе,
0082 Пред шаторе ватре наложили,
0083 А уз ватре кафе приставили.
0084 Често диздар гледа Котарима,
0085 Нешто му се даде погледати,
0086 Док се један барјак помолио,
0087 Бијел барјак од бијеле свиле,
0088 На барјаку два крста од злата.
0089 Ко бијаше и барјак ношаше?
0090 Добар јунак Јанковић Стојане
0091 На путаљу коњу од мејдана,
0092 Бијел га је барјак поклопио
0093 Са врх главе до зелене траве,
0094 За сердаром стотина момака,
0095 Све коњика млада оклопника,
0096 Па та сила у поље панула,
0097 Разапеше бијеле чадоре.
0098 Мало стало за дуго не било,
0099 Док се други барјак помолио,
0100 Зелен барјак од зелене свиле,
0101 На барјаку два крста од злата.
0102 Ко бијаше и барјак ношаше?
0103 Добар јунак Мандушићу Вуче
0104 На зеленку коњу од мејдана,
0105 За њим иде стотина јунака,
0106 Све коњика млада оклопника,
0107 И та сила у поље панула,
0108 Разапеше бијеле чадоре,
0109 Па сједоше ладно пити вино.
0110 Мало стало дуго не стајало,
0111 Док се трећи барјак помолио,
0112 Црвен барјак од црвене свиле,
0113 На барјаку три крста од злата.
0114 Ко бијаше и барјак ношаше?
0115 Силан јунак Цмиљанић Илија,
0116 А Илија сердар од Котара,
0117 За њим иде три стотин’ јунака,
0118 Све коњика љута оклопника,
0119 И та сила у поље панула,
0120 Разапеше бијеле чадоре.
0121 А да видиш силна Цмиљанића,
0122 Барјак даде добру барјактару,
0123 А отиште витку бедевију,
0124 Која бјеше родила дорина,
0125 Па турчина на мејдан зазива.
0126 А диздар му вако одговара:
0127 ”Сјед’ , Илија, не сјело ти,
0128 ”Ако ћемо затурити кавгу,
0129 ”Зар не видиш моју силну војску,
0130 ”Неће утећ’ ни један сердару,
0131 ”Ни одвести друга ниједнога
0132 ”Баш у ваше проклете Котаре. ”
0133 За то сердар ништа не слушаше,
0134 Већ на бакту гони бедевију.
0135 А Турчина изједе срамота,
0136 Па готова посједе дорина,
0137 На мејдан га гони до сердара.
0138 Онда виче Цмиљанић Илија:
0139 ”О Турчине, диздар од Мостара,
0140 ”Удри прије да ти жао није. ”
0141 Онда Турчин заведе дорина,
0142 А Илија стаде на биљегу.
0143 Тада Турчин пусти копља бојно.
0144 Под Илијом витка бедевија,
0145 Која бјеше родила дорина,
0146 Што га јаше диздар од Мостара,
0147 Паде витка на кољена прва,
0148 Преко њега копље прелећело,
0149 И у земљу црну ударило,
0150 Сломило се на три половине.
0151 Тад Илија води бедевију,
0152 А Турчин му стаде на биљегу.
0153 Пушти копље Цмиљанић Илија,
0154 Под Турчином дорат од мејдана,
0155 Паде доро по земљици црној,
0156 Високо га копље претурило,
0157 Сломило се као бело јајце.
0158 Мејданџије сабље повадише,
0159 Те се нагло сабљам’ ударише,
0160 Стоји писка наглије сабаља,
0161 Вараше се и удараше се.
0162 А да видиш мостарска диздара,
0163 Ману сабљом и десницом руком,
0164 Па удари Цмиљанић-сердара
0165 По врх главе по чекрк-челенци,
0166 Прес’јече му чекркли челенку,
0167 Мало рани главу на јунаку,
0168 Зали крвца низ јуначко лице,
0169 А просу му по земљици перје.
0170 То гледају двије силне војске,
0171 А Илији врло мука било,
0172 Па нагони витку бедевију
0173 До Турчина мостарска диздара,
0174 Па га наглом сабљом ударио
0175 По довату и свилену пасу,
0176 Горња пола на земљу панула,
0177 А чакшире осташе на дора.
0178 Та да видиш Цмиљанић-Илије,
0179 Уграби му главу и дорина,
0180 А и сабљу стара Цмиљанића,
0181 Под шатором булу бјелогрлу.
0182 Када Турци те јаде виђеше,
0183 Сви скочише, коње посједоше,
0184 Па на кавгу викати почеше,
0185 Да им вјера поднијет’ не може,
0186 Да каури њине буле љубе.
0187 А сердари Бога поменуше,
0188 Па на добре коње посједоше,
0189 Оклопнике своје разредише,
0190 Па на Турке сложно ударише.
0191 Та да ти је брате погледати
0192 Како српске сабље сијевају,
0193 Мртве турске главе зијевају
0194 Све разгоне Турке на буљуке
0195 Како вуци пребијеле јањце.
0196 Што утече Цмиљанић-Илији,
0197 Не утече Јанковић-Стојану!
0198 Што утече Јанковић-Стојану,
0199 Не пропушта Мандушићу Вуче.
0200 Од Турака јаде поградише,
0201 Три стотине живи поваташе,
0202 Воде Турке бијелу Котару,
0203 Тавнице су своје попунили.
0204 Оће Србин, посегла му рука,
0205 Прије пане, него се препане.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.