Царски сонети/Моја отаџбина/Хорда
| ◄ Маћедонија | Хорда | Вардар ► |
ХОРДА
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар селȃ светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рȃкȃ.
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима херојȃ из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке.
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|