Царски сонети/Дубровачке поеме/Дубровачки поклисар
Изглед
| ◄ Дубровачки мадригал | Дубровачки поклисар | Дубровачки пастел ► |
ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР
Зими, тисућ шест сто… (сад све једно које),
Менчетић, поклисар, беше у Версаљу,
Да учини смерно подворење своје
Лују Четрнајстом, милостивом краљу.
У част посланика републике старе,
И светлога госта, држали су били
Тад у Трианону бриљантну соаре,
С трупом Молијера, музиком од Лили.
Сву ноћ напудране маркизице мале
На врх ципелица сатинских и финих
Играху менует; и мирис дуж сале
Вејаше кȏ ветар од лепеза њиних.
Док је гост, међутим, прешао у збору
С једним кардиналом, пун речите силе,
Цело стање цркве на Јадранском Мору:
Све мислећ на једну ципелу од свиле.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|