Химна Србији
| Химна Србији (1882) Писац: Драгутин Илић |
Не, на том свету те руке није
У понор што бʼ те сурвати смела,
Славну ти вечност судбина вије
У светом сјају божанских дела!
На снажним крилма прошлости славне
Дижи се мила високо горе
Продирућʼ летом облаке тавне,
С холујом што се над тобом хоре!
О живи, живи, на вечну славу
Ти света мајко, Србијо мила,
Високо дижи поносну главу
И шири твоја млађана крила!
Гле, виле твоје, врх тамних гора
Уз лахор лаки како се дижу
Обали цветној Јадранског мора
Кʼо нимфе красне весело стижу.
И милим збором спомињућʼ доба,
Негдашње славе, минулог зрака,
Подижу спомен из тамног гроба
Високо изнад вечитог мрака.
О живи, живи, на вечну славу
Ти света мајко Србијо мила,
Високо дижи поносну главу
И шири твоја млађана крила!
Орлови, што но над тобом лећу,
Носећи славу прошлости давне
Слободе сунце крилима крећу,
Да зраке шире над тобом сјајне.
Чуј како само у лету кличу
Здравећи тебе, поносну чилу,
Будућност сјајну они ти вичу
На своме да је донесу крилу!
О живи, живи, Србијо мила,
Високо дижи поносну главу,
И шири твоја млађана крила!
Извор
[уреди]1882. Отаџбина, стр. 547.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 100 година.
|