Херцег Владислав/23
| ←Трећи призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић ЧЕТВРТИ ПРИЗОР |
Пети призор→ |
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР
Кнез Вукац и кнез Санко.
КНЕЗ ВУКАЦ:
Шта 6’ ти реко? Мени с’ тако чини
Да наш Херцег на мир и не мисли.
КНЕЗ САНКО:
Не знам шта наш херцег мисли, али
Падиша нас и сувише воли,
Од милости чисто 6’ нас појео.
КНЕЗ ВУКАЦ:
Будемо ли овци а не вуци
И хоће нас заиста појести!
КНЕЗ САКО:
Захумци су тврда печеница,
Све се боим, хоће му засћсти.
КНЕЗ ВУКАЦ:
Да ли имаш какву ћерку, кнеже?
КНЕЗ САНКО (крсти се):
Буд’ Бог с тобом! Је си ли при себи?
Та нисам се јошт ни оженио!
КНЕЗ ВУКАЦ:
А имаш ли ђегод заручницу?
КНЕЗ САНКО (смеши се):
Ко те данас запопи, јуначе,
Да ти своје тајне изповедам?
КНЕЗ ВУКАЦ:
Не питам те од обести, кнеже,
Већ да теби добар савет дадем.
КНЕЗ САНКО:
Ако нећеш, да ти за то платим,
Реци, можда кадгод и требаће.
КНЕЗ ВУКАЦ:
Кћер удаи, заручницу води,
Не послушаш, водиће је Турци!
КНЕЗ САНКО:
Неће, Бог ме, док је наших глава!
КНЕЗ ВУКАЦ:
Наше главе бритке сабље секу,
А ти слушај, па с’ нећеш кајати.
(На пољу чује се граја.)
КНЕЗ САНКО (гледи на прозор):
Шта се тако народ узрујао?
Са свих страна лете под оружјем.
Кад брж’ чуше, шта Турчин захтева?
Жене плачу, девојке лелечу,
А мушки се љуто раззујали
Као пчеле, кад им у мед дирнеш.
КНЕЗ ВУКАЦ:
Хајд’ на поље, да и ми чујемо.
(Оду.)
|