Хекторов опроштај

Хекторов опроштај (???) Писац: Фридрих Шилер, преводилац: Милан Берић

          Андромаха.
Зар ћеш ми се завек удаљити
Где’но Ахил крвном руком хити
      Да Патрокла својега освети?
Ко ће дете одсе́ле учити
Копља бацат’, богове штитити —
      Ако Оркус тебе сможди клети?!

          Хектор.
Драга љубо, немој сузе лити,
После битке твој ћу опет бити;
      Мишце ове Пергам бране славни,
Бијући с’ пашћу рад светих богова,
Домовину слободећ окова,
      Сићи ћу се где Стикс тече тавни!

          Андромаха.
Никад нећу звеку т’ сабље чути,
У соби ће мачи ти трунути;
      Пријамовог рода бити неће:
Ти ћеш отић’ где сунашца није,
У пустињи Кокит сузе лије —
      Љубав твоја у Ле́ти умреће!

           Хектор.
Сво мишљење, сву ћу тежњу моју
Предат’ Ле́ти тихоме покоју —
      Љубав моју никад ни довека!
Чуј! где дивљи виче око града,
Мач ми паши, окани се јада —
      Љубав моја живеће довека!

Извор

Јавор, 5. маја 1891. Број 18, стр. 273.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Берић, умро 1856, пре 170 година.