Хајдучка правда

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Хајдучка правда

0001 Пију вино тридесет хајдуках
0002 у планину под јелу зелену,
0003 вино пију а дијеле благо,
0004 међу њима двије харамбаше,
0005 једно ми је Томићу Мијате
0006 а друго је Жеравица Вуче,
0007 ма Мијату дају старјешинство,
0008 старјешинство једну ћесу блага,
0009 златно им је перо запануло,
0010 иште перо Жеравица Вуче:
0011 "Дајте мени перо старјешинства!"
0012 Но говори Томићу Мијате.
0013 "Ајде, Вуче, једна скитачино!
0014 Ја ћу перо узет старјешинства."
0015 То жа било Жеравици Вуку
0016 па Мијата на мејдан позива:
0017 Удрише се два добри јунака,
0018 пређе махну Томићу Мијате
0019 те удари Жеравицу Вука
0020 по појасу и свилену пасу,
0021 ма меса му не дофати жива.
0022 Кад то виђе Жеравица Вуче,
0023 на долину паде му оружје
0024 па удари Томића Мијата
0025 по појасу и свилену пасу,
0026 указа му црну утробицу.
0027 Паде Мијат у зелену траву,
0028 стаде лелек од горе хајдуках,
0029 а највише Жеравице Вука:
0030 "Леле мене, мио побратиме!
0031 Јес’ ли смртан, от’ ли умријети,
0032 оћу ли ти тражити љекаре?"
0033 Мијат мучи ништа не говори,
0034 кад то виђе Жеравица Вуче,
0035 дружини је својој говорио:
0036 "А тако ви, љубивна дружино,
0037 ко ће самном, ко ли ће с Мијатом?"
0038 Сва дружина одоше за Вуком,
0039 код Мијата нико не остаде
0040 до његових два милих сестрића,
0041 једно ми је хајдук Маленица,
0042 а друго је сестрић Маријане,
0043 она оба питаху Мијата:
0044 "А што ћемо, нам’ мио ујаче,
0045 хоћемо л’ ти тражити видаре?"
0046 Ма је њима Мијат говорио:
0047 "А тако ви, моји два сестрића!
0048 Носите ме у село Бобово,
0049 у Илије од Бобова кнеза,
0050 у њега је љуба видарица,
0051 она ће ми ране извидати,
0052 то је моја милостива кума."
0053 Отоле га ђеца понијела
0054 у Илије од Бобова кнеза.
0055 Добро га је куме дочекао,
0056 а кума му ране привијала,
0057 видала га два мјесеца данах,
0058 видала га те извидала га,
0059 таде збори Томићу Мијате:
0060 "А мој куме, Бобавац-Илија!"
0061 Хајде пођи шехер Сарајеву
0062 те донеси један товар вина,
0063 и донеси харач за хајдуке,
0064 ситна праха и тешка олова,
0065 е ћу ходит да тражим дружину."
0066 На прешу га куме послушао,
0067 отишао шехер Сарајеву.
0068 Намјера га нанијела била
0069 на јендога црна Арапина,
0070 па је Арап Ил’ји говорио:
0071 "Је л’ ти , кнеже, Мијат преболио?"
0072 Кнез му каже да је преболио,
0073 још је њему Арап говорио:
0074 "Издај мене Томића Мијата,
0075 и његове два мила сестрића,
0076 а да ћу ти једну боцу блага."
0077 На благо се кнеже слакомио,
0078 обећа му издати Мијата,
0079 па Арапу кнеже говорио:
0080 "Довече ћеш по вечери доћи."
0081 На томе се они раздвојили
0082 па Илија узе мало вина
0083 што ће бити куму за вечеру,
0084 а не узе праха ни олова.
0085 Кад Илија своме двору дође,
0086 њега пита Томићу Мијате:
0087 "Што си ми се, куме, придоцнио,
0088 а камо ти ракија и вино,
0089 а камо ти харач за хајдуке,
0090 ш чим ћу ходит да дружину тражим,
0091 да се мирим с Жеравицом Вуком?"
0092 Ма Мијату говорио куме:
0093 "Бјеше, куме, вина нестануло,
0094 донио сам да се напијемо,
0095 ал’ не нађох праха ни олова,
0096 но хрђава што за вас не служи."
0097 Кад вријеме о вечери било,
0098 сједе Мијат с кумом вечерати,
0099 око њега два мила сестрића,
0100 вино служи кума видарица,
0101 кад су били у највише пиће,
0102 бјеху куму сузе пропануле,
0103 на Мијата сузе покапале:
0104 Мијат гледа више себе куму
0105 Ма је својој куми говорио:
0106 "О, Марица, моја мила кумо"
0107 Што ти кумо, плачеш на трпезу?
0108 Али си се, кумо, препанула,
0109 е ти нећу платит хећимштину,
0110 рашта си ме, кумо извидала,
0111 ал’ те нећу даром даривати?"
0112 На Мијату кума говорила:
0113 "Нијесам се, куме препанула
0114 е ми нећеш платит хећимштину,
0115 но јесам се, куме, препанула,
0116 е се нигда виђети нећемо,
0117 да л’ не видиш, јади те не вид’ли,
0118 што учини твој куме Илија, -
0119 издаде те црну Арапину?
0120 Обазри се на врата од куле,
0121 бијеле се од Арапа зуби!"
0122 У то доба пушке попуцаше,
0123 паде Мијат главом у трпезу,
0124 скочише му два мила сестрића,
0125 Маленица врата уграбио,
0126 на врата га Турци дочекали
0127 и њег су млада изгубили,
0128 а Маријан уграби оружје,
0129 па скочио низ пенџер од куле,
0130 па утече зеленој планини.
0131 Кад Маријан у планину дође,
0132 у планину пали џефердара,
0133 пушка јекну, а планина звекну,
0134 пушку чуо Жеравица Вуче,
0135 пушку чуо по пуку познао,
0136 па дружини својој говорио:
0137 "Благо нама, љубивна дружино!
0138 Ено ни је Мијат преболио,
0139 ја ве молим, и богом ве кумим,
0140 да с Мијатом мене помирите."
0141 На глас они одоше хајдуци,
0142 ту нађоше јадна Маријана,
0143 све им хајдук за Мијата каже,
0144 како га је Арап изгубио
0145 и проклети Бабовац-Илија,
0146 кум невјерни, залах допануо:
0147 "Ено Турци у Илијној кули,
0148 ђе с Илијом пију вино хладно."
0149 Кад то зачу ЖеравицаВуче,
0150 топле су га сузе пропануле,
0151 сви хајдуци плачу за Мијатом,
0152 а кад су се доста наплакали,
0153 потрчаше у село Бобово,
0154 западоше на крваве кланце,
0155 ту хајдуци мало почекали,
0156 али иду тридесет тураках
0157 и пред њима црни Арапине
0158 који носи Мијатову главу,
0159 но говори Жеравица Вуче:
0160 "О хајдуци, браћо и дружино!
0161 немој који гађат Арапина
0162 док не пукне мога џевердана
0163 на силнога црна Арапина
0164 који носи Мијатову главу,
0165 он је носи да се њом поноси."
0166 То дружина њега послушали,
0167 близу га је Вуче напуштио,
0168 пали Вуче свога џевердана,
0169 те Арапу срце опалио,
0170 једнак пуче тридесет пушаках,
0171 једнак паде тридесет тураках
0172 а утече Бобовац-Илија,
0173 он утече двору бијеломе,
0174 а ћера га хајдук Маријане,
0175 уфати га пре’ дворе бијеле,
0176 за њим трче тридесет хајдуках,
0177 живу су му очи извадили,
0178 два близанца узеше му сина
0179 и по кули благо покупише,
0180 куму своју дивно дароваше,
0181 дадоше јој хиљаду дукатах,
0182 нека има те се хљебом храни,
0183 дадоше јој два близанца сина,
0184 а Илију вргоше у кулу,
0185 више њега кулу запалише.
0186 Так’ овако сваки обршио,
0187 који свога кума издавао,
0188 брата Срба Турчину проклету.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]