Харанзаде

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дјевојка је платно бијелила
На Ситници на води стунепој.
Теке крпа да с' осуши била,
Туд налезе момче Харанзада,
Те дјевојци крпу погазио.
Она плаче и куне га љуто:
"Да Бог да ти љето не родило!"
А момче јој ријеч бесједило,
А за брк се руком увајдило:
"Овако ми често жито било,
Не могла му наудит' година!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пак се руком за дојке ватила
И момчету ријеч биједила:
"Овака ти крупа ударила,
Те све твоје жито поломила,
Не могла му помоћи честина!"
Таде момче бвеједи дјевојци,
А руком се пониже ватио:
"Оваке ми клаоутине биле,
Не могла им крупа наудити!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пониже се руком уватила,
А момчету тијо бесједила:
"Оваке ти с' чавке навадиле,
Цијело ти класје прождирале!"
То рекоше, пак се потрпаше.

Види још[уреди]