У њихно пролеће

У њихно пролеће  (1904)  Писац: Јелена Ј. Димитријевић

Расцветао нам се сав бехар у пољу
И по вотњацима кад је у вас зима;
Размирисао се јасмин и јоргован
Свуд по авлијама и по вртовима.

Мушко, женско, што је младо, заљубљено
Од јасмина, јоргована ките прави,
Не мајци и сеји, другу, другарици,
Сваки ће је своме драгом да отправи.

А мени је јадној драго на далеко,
Те ми неузабран јасмин прецветава,
И јоргован плави; али моја душа
Од обадва цвета мирис удисава.

И с дахом га меша: да га тако чува
Док не духне ветар што руже развија:
По ветру ће мирис послати у краје
Где пролетње сунце тек ће да засија,

У краје далеке, преко мора, горе, —
Моме драгом… Кад би мали славуј знао
Да једанпут сркне од мириса тога —
Ни у зиму не би с песмом ућутао…

Извор

Српски књижевни гласник, 16. април 1904. Књига XI, број 8. Стр. 591.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 81 година.