У рано јутро...

У рано јутро...  (1906)  Писац: Милосав Јелић

Кад процвета сунце крваво и златно
И таласне ветар круне у браника,
Беласне се речно танко, нежно платно,
Сетно бруји звоно с далеког звоника.

Таласа, таласа. И мени се чини
Да рањена круже голубова јата,
Па падну и умру негде у долини,
Докле дан полако лугова се хвата.

Знам. Вечности песма. Песма свију дана
Прохујалих редом у чврстоме низу,
Тајанствена песма бедних самостана:
Смрт је тако близу.

Извор

Српски књижевни гласник, 16. јануар 1906. Књига XVI, Број 2. Стр. 115.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милосав Јелић, умро 1947, пре 79 година.