Утамничена љуба

Извор: Викизворник


Утамничена љуба

Мајка Мару за недрага дала,
За недрага, господина Павла.
Кад су били у двору биломе,
Проговара господине Павле:
"Ој Марице, драга душо моја! 5
Или волиш на дно у тавницу,
Или са мном у меку ложницу?" -
Ал говори Марица дивојка:
"Волим сама на дно у тавницу,
Него с тобом у меку ложницу!" - 10
Узима је Павле господине,
Узима је за десницу руку,
Па је води на дно у тавницу.
Тавновала три године дана.
Кад четврта година настала, 15
Књигу пише Марица дивојка,
Књигу пише старој милој мајци.
Не пише јој, чим се књига пише,
Већ јој пише крвцом из образа:
"Ој старице, моја мила мајко! 20
Зар ми не ћеш у походе доћи?
Ал ми дојди, ал ми браћу шаљи!" -
Слала јој је два брата рођена,
Једнаке им коње куповала,
И једнаке сабље сакивала; 25
На јунаке модре кабанице,
А на коње плаве марамице.
Они иду секи у походе;
Они иду прико поља равна.
Далеко их угледао, Павле, 30
Још се ближе прид њих ишетао;
Коње прима, а за здравље пита:
"Јесте л’ здраво, два шурјака млада?" -
— ""Јесмо здраво, господине Павле!""
Кад су били у двору биломе, 35
Ал говоре два шурјака млада:
"Ој, наш зете, господине Павле,
Ди је наша сестрица Марица?" —
Ал говори господине Павле:
"Борај вама, два шурјака млада! 40
Отишла је за гору на воду,
Отишла је да платно убили;
Не ће доћи, док сунце не зајде." -
Сунце зајде, Марица не дојде.
Млађи братац већ је вечерао, 45
Стар’ји братац вечерати не ће,
Већ узима лулу и тамбуру;
Лулу пије, а тамбуру бије,
Уз тамбуру он ситно попива:
"Ој Марице, драга секо моја! 50
Да ти знадеш, драга секо моја,
Кака су ти два сокола дошла,
Ти би било оставила платно,
И дошла би свом биломе двору." -
Нато се је Павлу ражалило, 55
Па узима кључе од тавнице,
И он иде тавници на врата,
Па говори Павле господине:
"Жарко сунце, је си л’ помрчало?
Липа Маро, јеси ли умрла?" — 60
Кад отвори проклету тавницу,
Сја тавница кано и даница,
Сину Мара кано и сунашце.
Узима је Павле господине,
Узима је за десницу руку, 65
Па је води горе у чардаке.
Кад је дошла горе у чардаке,
Млађег браца међу очи љуби,
Стар’јем брацу на крилу умрла.

Вјекослав Габрић, бр. 22.
Од старице Маре Чалдаровић из Орловац



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.150-151.

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 304-306.