Усташе Јуре и Бобан

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана.
Јуре зове, Бобан виче, ево мене поглавниче!
На врх горе Требевића, у логору Францетића.
У логору Јуре сједи, својој војсци он бесједи.
Јуре зове, Бобан виче, хеј витеже Францетићу.
Твоја бојна чува Лику, бисер земље, нашу дику.
Ево зоре, ево дана, ево бојне Имоћана.
Ој Усташе браћо мила, дубока је вода Дрина.
Дрину треба прегазити, и Србију запалити.
Кад је Дрину прегазио, у ногу је рањен био.
Он не виче ајме мени, већ он кличе за Дом спремни!
За Дом спремни, за слободу, Хрватскоме свом народу.

Литература[уреди]