Устав хрватске револуционарне организације „Усташе“

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Устав „Усташе“ Хрватског Ослободилачког Покрета

I. Задаћа покрета

Точка 1.

Усташа, хрватски осободилачки покрет, има задаћу, да свим средствима, па и оружаним устанком, ослободи испод туђинског јарма Хрватску, да она постане потпуно самостална држава на цијелом свом народном и повијесном подручју.

Точка 2.

Када тај циљ буде постигнут, усташки ће покрет бранити свим средствима државну самосталност Хрватске и народну осебујност хрватског народа, те се борити зато, да у хрватској држави увјек буде владао само хрватски народ те да он буде потпуним господаром свих стварних и духовних добара у својој земљи, напредно и праведно уређеној у духу Усташких Начела.

II. Сустав покрета

Точка 3.

Усташа, хрватски ослободилачки покрет, састоји се од: Ројева, Табора, Логора, Стожера и Главног Усташког Стана. Рој је Усташка јединица у поједином селу. Табор је Усташка јединица на подручју једне управе опћине. Логор је скуп свих Табора на подручју једног управног котара. Стожер је скуп свију Логора на подручју једне жупе (жупаније или области). Цјелокупни покрет Усташе усредоточен је у Главном Усташком Стану, који управља свим пословима, што се односе на цјелокупни покрет и ослободилачки рад.

Точка 4.

На челу Роја стоји Ројник, на челу Табора Таборник, на челу Логора Логорник, на челу Стожера Стожерник, а на челу Главног Усташког Стана Поглавник. Таборнике, Логорнике и Стожернике именује и рјешава дужности по одредби Поглавника Главни Усташки Стан, а Поглавника бирају усташе утемељитељи, односно по испражњењу Главни Усташки Стан.

Точка 5.

Главни Усташки Стан сачињавају Доглавничко вијеће и Побочнички збор. Доглавнике, њих највише дванаест на броју, те Поглавнике побочнике, њих највише седам на броју, именује и рјешава дужности Поглавник.

Точка 6.

Уз бок таборника, логорника и Стожерника именује Главни Усташки Стан по одредби Поглавника до шест таборних, логорних, односно стожерних побочника за обављање појединих грана послова, који се у дотичној јединици указују потребним, а те послове изврше они по налогу дотичнога таборника, логомика, односно стожерника.

Точка 7.

Главни Усташки Стан именује по одредби Поглавника према потреби стручне особе, те им опредјељује чин и службу, коју имаду извршити у Табору, Логору, Стожеру, Главном Усташком Стану, у покрету уопће, те у устанку и извађању усташких дјела напосе.

Точка 8.

Главни Усташки Стан именује по одредби Поглавника и посебне усташке дужноснике и повјеренике, којима се повјеравају по потреби нарочити послови.

III. Чланство

Точка 9.

Усташом може постати сваки Хрват, који је способан за усташку борбу, који је потпуно одан темељима усташких начела, споменутих точкама 1. и 2. овога Устава, те је спреман на себе преузети и извршити све одредбе и налоге, које му издају усташке власти и претпостављени. Чланом усташкога покрета престаје се бити само разрјешењем дужности и отпустом, који даје Главни Усташки Стан по одредби Поглавника.

Точка 10.

Дужности су чланства: а) Полагање усташке присеге; б) Неизбјеживо извршавање сваког рада, свих дужности, свих налога и одредаба, те вршење одговорности, како је то све сажето у начелима Хрватског Усташког покрета и усташкој присези. Сваки рад и свако вршење дужности, како појединих Усташа тако и свију усташа заједно, а напосе и свакога дужносника часника темељи се на дужности, одговорности и неизбјеживом извршењу одредаба и налога, што је све сажето у усташкој присези.

IV. Присега

Точка 11.

Присега, коју усташе полажу гласи: «Заклињем се Богом свемогућим и свиме, што ми је свето, да ћу се држати усташких начела и покоравати се прописима те безусловно извршавати све одредбе Поглавника, да ћу сваку повјерену ми тајну најстроже чувати и никоме ништа одати. Заклињем се, да ћу се у усташким редовима борити за извојевање самосталне државе Хрватске и све учинити, што ми Поглавник наложи. Заклињем се, да ћу једанпут извојевану хрватску државну самосталност и хрватску народну слободу у усташким редовима чувати и бранити. Ако се огријешим о ову присегу, свјестан си своје одговорности за сваки свој чин и пропуст, има ме по усташким прописима стићи казна смрти. Тако ми Бог помогао! Амен!»

V. Усташка стега

Точка 12.

Стеговну власт у усташком покрету врше надлежни усташки дужносници према посебним напутцима и уз одобрење Главног Усташког Стана. Судовање врши посебни усташки суд, што га за сваки поједини случај поставља по одредби Поглавника Главни Усташки Стан, а осуду извршују нарочито за то на исти начин постављене усташе. Поглавник ће по потреби у тој као и у свим другим стварима своје овласти пренијети на којега од својих побочника или иних дужносника.

VI. Заглавне установе

Точка 13.

Главни Усташки стан ће по одредби Поглавника имати потребне прописе, о постројавању усташких творба, о новачењу и полагању присега, о усташкој изобразби за борбу, о одори, опреми и о наоружању, о стези, раду и вршењу службе те о свему, што се односи на усташки покрет и дјелатност.


«Овај усташки Устав сачинише и власторучно потписаше усташе утемелитељи у Загребу дне. 7. сијечња 1929.»