Узајамно ропство

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Узајамно ропство

0001 Мала се је чета подигнула,
0002 оклено се вазда подизала,
0003 од Удбине да је бог убије,
0004 чета мала ше’сет Удбињанах,
0005 пред четом су до три буљубаше:
0006 једно јој је буљубаша Мујо,
0007 а друго је Осман-капетане,
0008 за Османом Ковча барјактаре,
0009 а за Ковчом остала дружина.
0010 Чета оде уз Кунар планину,
0011 а кад чета била у Кунара,
0012 код студене воде код бунара,
0013 ту је чета трудна починула:
0014 ко је гладан љеба заложио,
0015 а ко жедан воде с’ напојио,
0016 и ко пјешац притеже опанке,
0017 а тко јунак ради о оружју,
0018 у то рече Осман-капетане:
0019 "Устај, Мујо, дијели дружину!
0020 Већ заједно нејма четовања,
0021 ђе гођ влашку главу донијесмо,
0022 све се гласи по нашој Удбини
0023 донесе је четобаша Мујо,
0024 а ђе л’ добар шићар задобисмо,
0025 све се гласи по нашој крајини
0026 задоби га буљубаша Мујо;
0027 ти узимаш, Мујо, старјешинство,
0028 за ме нико нејма ни хабера,
0029 но устани, дијели дружину!"
0030 То кад зачу буљубаша Мујо,
0031 наљути се, родила га курва,
0032 па говори Ковчи барјактару:
0033 "Устај, Ковчо, дијели дружину,
0034 по тридесет добријех јунаках,
0035 па ти подај Осман капетану,
0036 тридесет подај њему побољијех,
0037 мени нека тридесет погоријех,
0038 а ти, Ковча, с којијем ти драго."
0039 Скочи Ковча од земље на ноге,
0040 подијели ше’сет Удбињанах,
0041 тридесет даде Осман-капетану,
0042 даде њему тридесет побољијех,
0043 Мују оста тридест погорјех,
0044 а каде су друштво дијелили,
0045 оде Ковча к Осман-капетану.
0046 Па отиде Осман-капетане
0047 са његово тридесет Удбињанах,
0048 он отиде у влашко Приморје
0049 ка бијелој Шимуновој кули,
0050 неће л’ му је како похарати,
0051 похарати и све поробити,
0052 па још дош’о ноћу по мјесецу,
0053 према билој кули Шимуновој,
0054 и задани у Типову лугу.
0055 У то свану и ограну сунце,
0056 и док сунце на сред неба било,
0057 отвори се кула и авлија,
0058 враг изнесе тридест ђевојаках,
0059 донесе их у Типова луга
0060 да по лугу покупе љешнике,
0061 а кад виђе Осман-капетане,
0062 кидисаше те их поваташе,
0063 на Турчина сваког по ђевојка,
0064 узе Осман сестру Шимунову,
0065 поведоше уз Приморје равно,
0066 а кад били до у врх Приморја,
0067 но запјева Осман капетане,
0068 он запјева из грла јуначка:
0069 "Ај да ти се, Мујо, нагледати,
0070 какав јесмо шићар задобили,
0071 на сваког друга по ђевојку,
0072 а Осману сестра Шимунова!"
0073 Но љута се гуја намјерила,
0074 намјерила у лов у планину,
0075 дочека их у тијесне кланце,
0076 оштети им неколико другах
0077 и Осману ране даде грдне,
0078 док побјеже Осман у планину,
0079 унесе га дорин на рамену.
0080 Угледа га буљубаша Мујо,
0081 пред њега се на друм учинио,
0082 таде позна Осман-капетана,
0083 дорина му крвца покапала,
0084 а он грдних допануо ранах,
0085 па га пита буљубаша Мујо:
0086 "А за бога, Осман капетане!
0087 Ђе ли бисте, ђе ли погибосте?
0088 Њему стаде Осман казивати,
0089 како јесу били у Приморје,
0090 на бијелу кулу Шимунову,
0091 а данили у Типову лугу,
0092 заробили тридесет ђевојаках,
0093 на Турчина сваког по ђевојку,
0094 но кад били до у врг Приморја,
0095 у тијесне од Приморја кланце:
0096 "Дочека нас капетан Шимуне,
0097 намјери се курва у планину,
0098 лов ловио ка је научио,
0099 он је с нама боја заметнуо,
0100 док побјегог, Мујо уз планину,
0101 посјече нам седамнаест главах
0102 и оте нам тридесет ђевојаках,
0103 а и мене добро обранио.
0104 Но за бога, четобаша Мујо,
0105 осједи ме са коња витеза,
0106 те ми завиј моје ране љуте."
0107 То говори а с душом се бори,
0108 одсједе га од добра коњица,
0109 земљи паде и душу предаде.
0110 А кад виђе буљубаше Мујо,
0111 он је своје подвикну друштво
0112 те отиде и сам низ Приморје,
0113 а кад био к Шимуновој кули,
0114 заданио у Типову лугу,
0115 докле свану и сунце ограну
0116 и док сунце наврх неба било,
0117 све му стоји затворена кула,
0118 затворена кула и авлија.
0119 А кад сунце насред неба било,
0120 отвори се кула и авлија,
0121 из авлије изиде кочија,
0122 у кочију љуба Шимунова,
0123 на крилу јој два близанка сина,
0124 и кочија срмом окована,
0125 а црвеном прикривена свилом,
0126 она с’ воза мору на обалу,
0127 ал’ је виђе Мујо четобаша,
0128 кидисаше те је уватише,
0129 поведе је уз Приморје равно,
0130 а кад био ђе се не бојао,
0131 оправио љубу Шимунову
0132 и осталу дружбу свеколику,
0133 оправио ка Удбини равној,
0134 а он дружби својој бесједио:
0135 "Ја отидог опет у Приморје,
0136 нећу ли му још запалит кулу."
0137 Па отиде низ Приморје равно,
0138 привуче се ноћу без мјесеца,
0139 а кад био Мујо у авлију,
0140 нешто се је пољем обазрио,
0141 ал’ ево ти капетан-Шимуна,
0142 носи копје на рамену бојно
0143 и на копје двије русе главе,
0144 до два брата оба Пишчевића,
0145 два сестрића Осман-капетана.
0146 Кад га виђе буљубаша Мујо,
0147 заврије се Мујо зад авлију,
0148 док допаде капетан-Шимуне,
0149 одјахао коња у авлију,
0150 па изиде на бијелу кулу,
0151 а кад виђе шта се учинило,
0152 опет доље у авлију сиде,
0153 па закрочи својега ђогина,
0154 оћера га право уз Приморје.
0155 То кад виђе буљубаша Мујо,
0156 он изиде на бијелу кулу,
0157 на таван јој ватру наложио,
0158 док му кулу с ватром саставио,
0159 па отиде право за Шимуном,
0160 но да видиш капетан-Шимуна,
0161 нешто с’ јунак натраг обазрео,
0162 ал’ му биј’ла запаљена кула
0163 и за њиме добар јунак иде,
0164 добар јунак буљубаша Мујо,
0165 како га је Шимун угледао,
0166 одпута је Муја познавао
0167 и на Муја био кидисао,
0168 јуначке му савезао руке.
0169 Одиста га погубити шћаше,
0170 но му вели буљубаша Мујо:
0171 "Не губи ме, Шимун капетане!
0172 Но ме води ка бијелој кули,
0173 а ка твојој кули запаљеној,
0174 пак одправи књигу до Удбине,
0175 доћи ће ти твоја мила љуба
0176 и довести двоје ђеце мало."
0177 Тада га је Шимун послушао,
0178 одведе га запаљеној кули,
0179 пак написа лист књиге бијеле,
0180 оправи је ка турској Удбини,
0181 да му дође љуба и близанци,
0182 да изиду Турци Удбињани,
0183 да изведу вјерну љубу њему,
0184 да изведу и оба близанка,
0185 на планину да их мијењају,
0186 а за њихна буљубашу Муја.
0187 И тако су Турци учинили,
0188 у неђељу што најпрва дође,
0189 изведоше љубу Шимунову,
0190 и њезино двоје ђеце лудо,
0191 изведоше на Кунар планину,
0192 а одовуд Шимун капетане,
0193 изводио буљубашу Муја,
0194 ту извели те их мијењали,
0195 и одбили мрско за недраго.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]