Увелак

Увелак (Цветок) Писац: Александар Пушкин, преводилац: Јован Јовановић Змај

(Из Пушкина)

Преврћући прашну књигу нађо
Сув увелак, заборављен ту,
И гле! чудна, необична машта
Испуни ми душу моју сву!

​Де је, кад је, колико је цвао?
Ког пролећа? — Де је онај врт?
Је лʼ га страна илʼ позната рука
Узабрала? — Шта му значи смрт?

​Зашт’ је овде? Какав ли је спомен?
Да ли тужног од растанка ког?
Илʼ састанка — часа злаћанога? —
Илʼ је с гроба? — Сам би знао Бог!

​Да лʼ он живи? — да ли она живи? —
Куд ли и’ је забацио свет?…
Илʼ су већем увенули давно,
К’о увелак — овај суви цвет? —

Извор

Матица, 31. октобар 1865. Бр. 3. Год. I, стр. 59–60.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 122 године.