Турчин - чоек

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Турчин - чоек

0001 Закукала кукавица црна
0002 у сред зиме кад јој није вриј’ме,
0003 по Божићу о Јовању дану.
0004 То не била црна кукавица,
0005 него мајка од Кладуше Муја,
0006 она кука, јест јој за невољу,
0007 Муја ми је у чету справила,
0008 зли јој гласи јутрос допадоше,
0009 ђого дође, а Мујо не дође,
0010 на ђогина седло подврнуто.
0011 Ну да видиш Мујагине мајке,
0012 на ђогину седло направила,
0013 за готове г’ јасле привезала
0014 па му зоби даје и сијена,
0015 гојила га за годину данах,
0016 а кад ђога добро угојила,
0017 она метну ђога на телале,
0018 цијени га триста маџаринах.
0019 Не нађе се Кладуши јунака
0020 ко ће купит Мујина ђогина,
0021 ко имаше парах не смијаше,
0022 бојаше се да не дође Мујо,
0023 да не узме главу и ђогина;
0024 ко л’ смијаше парах не имаше.
0025 То је мало доба постануло,
0026 зачуо је Ограшић-сердаре,
0027 мио сестрић од Кладуше Муја,
0028 из дома се Але подигао,
0029 те он двору Мујагину пође,
0030 а кад дође двору Мујагину,
0031 ту находи Мујагину мајку
0032 пак јој Але божју помоћ зваше,
0033 одговара Мујагина мајка:
0034 "Бог дај тебе, Ограшић-Алија!"
0035 Ал’ јој Але таде бесједио:
0036 "Ој бога ти, Мујагина Мајко!
0037 Дај ти мене вересијом ђога
0038 за годину триста маџаринах,
0039 кунем ти се и вјеру ти дајем,
0040 оћу тражит мог даиџу Мују."
0041 Ал’ да видиш Мујагине мајке,
0042 њему даје Мујина ђогина.
0043 Отоле се Але подигнуо,
0044 ево пође од града до града,
0045 он стотину обиде градовах
0046 и жездесет и двије касабе,
0047 не нађе му гроба ни мрамора,
0048 нити знаде ђе погибе Мујо,
0049 а кад дође у Типуну граду,
0050 на вратима двије страже нађе
0051 што чувају од Типуна врата,
0052 па је њима Але бесједио:
0053 "Отвор’те ми од Типуна врата!"
0054 Но говоре двије капиџије:
0055 "Не иде се у Типуну граду
0056 без изуна од Типуна бана."
0057 Таде Але ријеч проговара:
0058 "Кудије сам досле доходио,
0059 нигде изун нијесам вадио."
0060 Пак им нагна претила ђогина,
0061 он прескочи бијелу авлију,
0062 пак се скиде с ђога дебелога,
0063 истури му узду о ункашу,
0064 сам се ђого по авлији вода,
0065 Але бану, пође на дивану
0066 па му Але божју помоћ зваше,
0067 одговара од Типуна бане:
0068 "Бог дај тебе, силан Маџарине!
0069 Кажи ми се од кога си града?"
0070 Он се каже од Беча бијела:
0071 "Барјактар сам од Беча ћесара,
0072 наједих се ја на њега нешто
0073 пак отидох главом по свијету,
0074 намјера ме ође нанијела."
0075 Ту сједоше ладно пити вино,
0076 даје им га банова ђевојка,
0077 како Алу чашу додаваше,
0078 сваку пије Ограшић-Алија,
0079 сваку пије не окваша брка,
0080 но говори банова ђевојка;
0081 "Чујеш бабо, од Типуна бане!
0082 Како пије силан Маџарине,
0083 баш ка да је соја Мујагина."
0084 Тада рече Ограшић-Алија:
0085 "О бога ти, од Типуна бане!
0086 Еда штогођ знадеш за Мујагу?!
0087 Њему вели о’ Типуна бане:
0088 "Ево Муја у тавницу моју."
0089 Ка’ то зачу Ограшић-Алија,
0090 он пошета тавници на врата
0091 па ми кличе грлом и авазом:
0092 "Јеси ли ми у животу, дајо?"
0093 Кад га зачу од Кладуше Мујо,
0094 Алији је ријеч бесједио:
0095 "Откуд ође, божи несретниче!
0096 Које су те виле донијеле?
0097 Ти да имаш соколова крила
0098 не би пера изнијела меса."
0099 То зачуо о’ Типуна бане
0100 да је оно Ограшић-Алија,
0101 мио сестрић од Кладуше Муја,
0102 он намигну оком на џелата,
0103 џелат махну - посјече Алију,
0104 пак извади из тавнице Муја,
0105 пак је Мују бане бесједио:
0106 "Мећи, Мујо, главу на откупе!"
0107 Таде бану Мујо бесједио:
0108 "Даћу блага колико ти драго,
0109 теке мени не изгуби главу."
0110 Мују вели с’ Типуна бане:
0111 "Имам блага, од Кладуше Мујо,
0112 блага имам хесапа му нејмам,
0113 но хот’ ли ми тврду вјеру дати
0114 да доведеш твоју милу секу
0115 да је узмем за вјерену љубу?"
0116 Бану Мујо тврду вјеру дава
0117 да ће довест своју милу секу.
0118 Кад то виђе о’ Типуна бане,
0119 набавио три бербера млада
0120 те бријају од Кладуше Муја:
0121 један мије, други косу брије
0122 а трећи му нокте сарезује,
0123 пак му даде свијетло оружје
0124 и даде му својега вранчића,
0125 а Мујина устави ђогина.
0126 Отолен се Мујо подигнуо,
0127 Мујо гором и планином пође,
0128 докле Мујо у Кладушу дође,
0129 ту му тешки шенлук учинише,
0130 ту је Мујо ноћцу омркнуо,
0131 а кад свану и сунце ограну,
0132 тада Мујо секу оправио
0133 па са секом Мујо с’ уздигнуо,
0134 оде ш њоме гором и планином
0135 докле дође до Типуна града,
0136 како дође пред бана изиђе
0137 и даде му секу за љубовцу,
0138 а бан Мују дебела ђогина,
0139 још му ’вако бјеше бесједио:
0140 "Ето, Мујо, твојега ђогина
0141 што мом граду прескаче капије,
0142 ал’ за Ала, за сестрића твога,
0143 да већ нејма збора ни спомена,
0144 е поселе ми смо пријатељи."
0145 Тако било ка се и чинило.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]