Трактат о сликарству (Ченино Ченини)/Поглавље I

ПРВИ ДИО

Овдје почиње књига о умјетности коју је написао и саставио Ченино де Коле клањајући се Богу, светој Богородици Марији, светом Евстахију, светом Фрањи, светом Јовану Крститељу, светом Антуну Падованском, и углавном свим светитељима и светитељкама, одајући поштовање Ђоту, Тадеу и Ањолу, учитељу Ченијевом, а за добро и корист свих оних који желе да савладају умјетност сликања.

I

У почетку је свемоћни Бог створио небо, земљу и на њој све што живи и дише, створио је човјека и жену по сопственом обличју, обдаривши их свим врлинама. По несрећи Адам подстакнут од Луцифера који из злобе, препредености и неваљалства наведе на гријех против воље Божије, Еву која у гријех увуче Адама. Бог љут на Адама и Еву нареди једном анђелу да их истјера који им рече: „Пошто сте прекршили наредбе Божије, идите и проводите живот пун патње и невоља”. Адам кога је Бог изабрао за оца свих нас и тако га племенито обдарио, увидјео је свој гријех и напустио идеју истраге сазнања да би започео да радом својих руку обезбјеђује живот. Он узе лопату у руке а Ева постаде предиља. Слиједовало је више вјештина сасвим различитих једна од друге, рођених нуждом и потребама. Једна је захтијевала више знања него друга, нису могле бити све једнаке, јер је наука најплеменитија. Послије ње долази друга која је по свом поријеклу њој врло близу, она излази из науке и обликује се радом руку. То је једна умјетност, која се означава именом сликарство; и захтијева машту и вјештину руку; помоћу ње се проналазе нове ствари под познатим облицима природе и остварују се руком тако да изгледа да јесте оно што није. С правом јој припада друго мјесто пошто она заслужује да буде одмах иза науке, овјенчана именом поезије. То је с правом зато што се сликар као и пјесник може осјетити способан да по свом искључивом знању усклађује, повезује у цјелину према томе да ли му се свиђа или не, да под упливом маште поставља фигуру усправну, да сједи или ако му се свиђа получовјека-полукоња. Ја се осјећам срећан што могу да служим свима онима који осјећају снагу, знање и способност да са неколико драгуља украсе ту основну науку, а такође и онима који храбро и без много знања (као што сам и ја, један мали члан који учи умјетност сликања) иду напријед и пружају тој науци оно мало што им је Бог подарио, знајући да нема тако малог члана који не био могао бити користан у умјетности сликарства.

Ја, Ченино син Андреа Ченинија рођен у Коле ди Валделса (Colle di Valdelsa) био сам посвећиван у тајне умјетности за вријеме од дванаест година од сина Тадеовог Ањола из Фиренце, мог учитеља. Њега самог умјетности је научио Тадео, његов отац, кога је крстио Ђото и који га је држао као свог ученика 24 године. Ђото је измијенио сликарство, превео га је са грчког на латински начин. Његова је умјетност била тако потпуна да га нико није достигао у снази. За корист свих оних који хоће да савладају ову умјетност, изложићу све чему ме је научио мој учитељ Ањоло, и све што сам потврдио покушајима своје руке, призивајући прије свега великог и свемогућег Бога у лику Оца, Сина и Светога Духа; затим свету Богородицу Марију; јеванђелисту Луку, првог Хришћанског сликара, светог Евстахија мог заштитника и углавном све светитеље Небеске. Амин.