Травнички везир и котарски сердари

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Травнички везир и котарски сердари

0001 Полетјела два гаврана врана
0002 По свијету као што су гладни,
0003 Е да би се ђегођ наранили.
0004 Намјера их била нанијела
0005 У сред Босне код Клисуре тврде,
0006 Ту су врани на јелу панули,
0007 Оба врана јесу сагледала
0008 Под јелику рањена јунака,
0009 Грдне су га ране освојиле.
0010 На јунаку одијело дивно,
0011 Сав у срми и у чисту злату;
0012 Код јунака свијетло оружје,
0013 Преко крила пушка џевердару,
0014 Од шест педи, од дванаест драма.
0015 Ко бијаше и од куд бијаше?
0016 То је сердар Цмиљанић Илија,
0017 Па је сердар рана допануо,
0018 Те га врани чекају сердара,
0019 Да јуначког наране се меса.
0020 Оба гачу два врана гаврана,
0021 Дозива их Цмињанић-сердару,
0022 Па вранима сердар проговара:
0023 ”Не чекајте, два врана гаврана,
0024 ”Не чекајте Цмињанић-сердара,
0025 ”Но се, врани, отле подигните,
0026 ”Полетите на лагана крила,
0027 ”Ајте, врани, уз богазе тврде.
0028 ”Кад дођете на богазе прве,
0029 ”Тамо лежи тридесет лешева,
0030 ”Не падајте, не једите меса,
0031 ”Све су леши, врани, од Турака,
0032 ”Ни на једном русе главе нема.
0033 ”Ви отале полетите, врани,
0034 ”Доћи ћете на друге богазе,
0035 ”Тамо лежи четерес лешева,
0036 ”Све су леши, врани, од Турака,
0037 ”Ни на једном русе главе нема.
0038 ”Ни ту, врани, немојте падати.
0039 ”Већ отале полетите, врани,
0040 ”Доћи ћете на треће богазе,
0041 ”И зу има шездесет лешева,
0042 ”Ни на једном русе главе нема,
0043 ”Сви лешеви јесу од Турака.
0044 ”Ни ту, врани, немојте падати,
0045 ”Но летите на лагана крила,
0046 ”Док дођете у Клисуру равну,
0047 ”Усред поља сува оморика,
0048 ”Код омора два леша имаду,
0049 ”То су леши, врани, од сердара,
0050 ”Ни на њима русе главе нема,
0051 ”Ту падните и једите меса,
0052 ”Кад се, врани, нараните меса,
0053 ”Богом браћо, двије тице вране.
0054 ”Одлетите право у Котаре,
0055 ”Па кажите јаде за сердаре,
0056 ”Ђе сердари јесу изгинули. ”
0057 Кад то чула два врана гаврана,
0058 Тице бају, тек за Бога знају,
0059 Оба врана отле полећела,
0060 Долећеше на прве богазе,
0061 Ту лежаше тридесет лешева,
0062 Сви лешеви главе не имају.
0063 Ту гаврани не ктеше падати,
0064 Долећеше на друге богазе,
0065 Тамо бјеше четерест лешева,
0066 Ни на једном русе главе нема.
0067 Опет врани не кћеше падати,
0068 Но отале врани полећеше,
0069 Док дођоше на треће богазе,
0070 Све богазе леши притиснули,
0071 Ту лежаше шездесет лешева,
0072 Ни на једном русе главе нема.
0073 Ни ту врани не ктеше падати,
0074 Него лете у Клисуру равну,
0075 На омору долећеше суву.
0076 Код оморе два леша имаду,
0077 Ни на једном русе главе нема,
0078 Ту падоше и једоше меса.
0079 Кад се тице сите наједоше,
0080 Оба врана одма полећеше,
0081 Одлећеше право у Котаре,
0082 Па казују јаде за сердаре,
0083 Ђе сердари јесу изгинули.
0084 Кад то чушр Котарци јунаци,
0085 Сви скочише на ноге лагане,
0086 Па велику чету окупише,
0087 И пре дчетом два млада сердара,
0088 Једно сердар Вуче Мандушићу,
0089 А друго је Јанковић Стојане.
0090 Два сердара чету подигоше
0091 Од три стотин’ добријех јунака.
0092 Па одоше у крваве кланце,
0093 Све лешеве мртве пролазише,
0094 Док дођоше у клисуру тврду,
0095 Ту нађоше два млада сердара,
0096 Ни на једном русе главе нема.
0097 Сједе чета, те се одморила,
0098 Док стадоше грмити топови
0099 На Травнику граду бијеломе,
0100 Три стотине један за другијем,
0101 Шемлук чини травнички везиру,
0102 Ђе му дође једна чета мала,
0103 И донесе двије мртве главе,
0104 Двије главе, обје од сердара.
0105 Па познаје оне мртве главе,
0106 Но их нико познати не море.
0107 Онда Турци сташе бесједити:
0108 ”Господару, травнички везиру,
0109 ”Ви имате сужња у тамници,
0110 ”По имену Иван-капетана,
0111 ”Иван може да позна сердара.”
0112 Кад то чуо трвнички везиру,
0113 Он на млађе срклет учинио,
0114 Изведоше Иван-капетана,
0115 Бесједи му травнички везиру:
0116 ”О Иване, влашки капетану,
0117 ”Деде познај двије мртве главе.”
0118 А да видиш Иван-капетана,
0119 Узе Иван једну мртву главу,
0120 Па овако стаде бесједити:
0121 ”Није лако познавати главе,
0122 ”Иза мене ђеца останула,
0123 ”А данаске постали сердари.”
0124 Бесједи му травнички везиру:
0125 ”Је ли глава Вука Мандушића?”
0126 Одговара Иван-капетане:
0127 ”Није глава Вука Мандушића,
0128 ”Но је глава Цмиљанић тодора,
0129 ”Зајсто није гори од сердара.”
0130 Па узима ону другу главу,
0131 Окрете је и два и три пута,
0132 Пољуби је седамнаест пута.
0133 Бесједи му босански везиру:
0134 ”Је ли глава Јанковић-сердара?”
0135 А Иван му сузно одговара:
0136 ”Није глава Јанковић-сердара,
0137 ”Ама није гори од сердара,
0138 ”Ова глава мог сина Јована.”
0139 Па закука Иван капетане,
0140 У кукању Иван проговара:
0141 ”А Јоване, моје ране грдне,
0142 ”Ја се јесам понадао, сине,
0143 ”Да ме оћеш избавит’ ,Јоване,
0144 ”Ил’ на благо, или на јунаштво,
0145 ”Није шала девет годин’ дана
0146 ”Како лежим у ледну тамницу
0147 ”У Травнику граду бијеломе.
0148 ”Сад су моје кости остануле.”
0149 Све то слуша травнички везиру,
0150 Па сагледа Иван-капетана,
0151 А какав је сужан тамничару,
0152 Убила га мемла од камена,
0153 Па је црњи Иван од камена,
0154 Коса му је, њом се опасује,
0155 Нокти су му ко у орла канџе,
0156 Везиру се било сажаљело,
0157 Пусти везир Иван-капетана
0158 Да он иде двору бијеломе.
0159 Ту се моли Иван капетане,
0160 Да му даду Јованову главу,
0161 Да се Иван с њоме разговара,
0162 Даде везир, поклони Ивану,
0163 Узе Иван Јованову главу,
0164 Па побјеже Сењу бијеломе,
0165 Јер се Иван бјеше препануо
0166 Да се штогод не присјете Турци,
0167 Да Ивана натраг не поврате.
0168 Тада везир чету окупио,
0169 Све су Турке редом пребројили,
0170 Тек му нема сто шесет Турака
0171 Од Травника млади краичника.
0172 Иван бјежи, не окреће главу,
0173 Дође Иван на богазе тврде,
0174 Све богазе јунак пролазио,
0175 Нешто му се даде погледати,
0176 Док угледа рањена јунака,
0177 Уз танку се прислонио јелу,
0178 А Иван се ближе примицаше,
0179 Док јунаку у слики дође.
0180 Кад се Иван близу примакнуо,
0181 Опази га Цмиљанић Илија,
0182 Па се сердар јако препануо,
0183 У страу је пушку доватио,
0184 Одиста га убити оћаше.
0185 Јави му се Иван капетану:
0186 ”Не, Илија, брате и сердару,
0187 ”Не удри ме пушком џевердаром.”
0188 Кад Илија познаде Ивана,
0189 Руке шире, у лице се љубе,
0190 Питају се за јуначко здравље,
0191 Прољевају сузе од образа.
0192 Па да видиш Иван-капетана,
0193 Узе Иван Цмиљанић-сердара
0194 По свилену мукадем појасу,
0195 Изнесе га на друма широка.
0196 Мало сјели, те се одморили,
0197 Док ето ти два српска сердара,
0198 Два сердара оба од Котара:
0199 Једно јесте Вуче Мандушићу,
0200 А друго је Јанковић Стојане,
0201 И за њима триста Котарана.
0202 Ту нађоше Цмиљанић-сердара
0203 И Ивана млада капетана,
0204 Руке шире, у лице се љубе,
0205 И ту сјели па се одморили,
0206 И ладна се винца напојише.
0207 Онда вели Вуче Мандушићау:
0208 ”О Иване, сељски капетане,
0209 ”Кад си тамо био у тамницу,
0210 ”Јеси л’ чуо да говоре Турци,
0211 ”Да ће ићи скоро на Котаре.”
0212 Тада Иван поче бесједити:
0213 ”Ја сам чуо да казују Турци,
0214 ”Да имаде од илаџ-џамија,
0215 ”У планину јесте удаљена
0216 ”Од Травника има седам сати,
0217 ”Неки вели и више имаде,
0218 ”Турци кажу сад у петак први,
0219 ”Да ће везир арем оправити,
0220 ”Јер се јесу неке разбољеле,
0221 ”Па ће каде илаџ да потраже,
0222 ”Пратиће их множина Турака.”
0223 Кад то чуше два сердара млада,
0224 Окретоше триста Котарана
0225 Покрај бела шера Босанскога,
0226 Док дођоше у Илаџ-планину,
0227 Ту је чета мало починула.
0228 Онда вели Јанковић Стојане:
0229 ”Није л’ мајка родила јунака,
0230 ”Мушкијем га пасом опасала,
0231 ”А јуначким гласом дозивала,
0232 ”И мени га слала у дружину,
0233 ”Да отиде доље до џамије,
0234 ”Да уводи од илаџ-џамију,
0235 ”Јесу л’ Турци ушли у џамију,
0236 ”И има ли множина турака,
0237 ”Можемо ли њима ударити?”
0238 Сва дружина ником поникнуше,
0239 И у црну земљу погледаше,
0240 А не гледа Виде Цмиљанићу,
0241 Но Стојану међу очи црне:
0242 ”Ево мајка родила јунака!
0243 ”Ја ћу ићи уводит’ џамију.
0244 ”Но, сердари, чету примакните,
0245 ”Ако мени до невоље дође,
0246 ”Да будете у невољи Виду.”
0247 ту сердари чету примакоше,
0248 Узе Виде пушку џевердара,
0249 Оде Виде право до џамије.
0250 Кад се близу примакнуо Виде,
0251 Виђе Виде мложину Турака,
0252 Да ко броји има пет стотина.
0253 Мало стало, за дуго не било,
0254 Док ето ти четворе кочије,
0255 Све четворе једне за другијем,
0256 У кочије пашине кадуне,
0257 Покрај каде дванаест каваза,
0258 Како дошли у џамију ушли.
0259 Онда Турци скидоше оружје,
0260 Пред џамију ту га оставише,
0261 Па одоше клањат’ у џамију.
0262 Кад то виђе Виде Цмиљанићу,
0263 Дође јунак таман пред џамију,
0264 Виђе Виде мандал од челика,
0265 И на врата браву дубровачку,
0266 Виде скочи па затвори врата,
0267 И заклопи браву дубровачку,
0268 И кроз алку пушку протурио,
0269 Запријечи што боље могаше.
0270 Ту се виде натраг повратио,
0271 Па повика грлом бијелијем,
0272 Два сердара зове по имену.
0273 Каф сердари Вида саслушаше,
0274 До џамије брже дотрчаше.
0275 Све им Виде по истини каже,
0276 А Котарци врата отворише,
0277 Па пламене ноже повадише,
0278 У џамију нагло навалише,
0279 Сваком Турку главу посјекоше,
0280 А кадуне живе поваташе.
0281 Ту сердари добро задобише,
0282 И кадуне собом поведоше,
0283 Здраво дошли у Клисуру тврду,
0284 И ту своје леше покупише,
0285 Однијеше у своје Котаре.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.