Тајна (Шилер)
| Тајна (???) Писац: Фридрих Шилер, преводилац: Исидор Ћирић |
Ниједне речце да ми рече,
Прислушкивача беше тма,
Што ваздан пиље, ваздан чече —
Поглед јој само питах ја!
И сазнах га — па сада хитим
Под твојих, ладу, грана сплет,
Ох, сакри драге гранам витим,
Да за нас не зна цели свет!
Далеко чујем, како бруји
И ради тамо трудни дан;
Кроз вику опет сад зазуји
Чекића удар убрзан.
Е тако с’ људи с небом боре
За оскудан му дарак, худ;
А срећа падне одозгоре,
Без сваке муке, тек у скут.
Ни по што људи нек не чују
За нашу срећу, никад, не!
Они се њојзи не радују,
Већ гледе, да јој кваре све.
Свет никад срећу не повлади,
К’о плен тек мораш стећи њу;
Ил’ отми је, ил’ је укради,
Док злоба није веће ту.
На прстима ти с’ срећа креће,
Тишину љуби, кад све спи;
Ал’ лаким скоком — нема ј’ веће,
Где издајице око бди.
Ох, поточићу, свиј се, мали,
К’о река силна око нас,
И с узбуркани чувај вали
Светињу ову у тај час!
Извор
[уреди]Даница, 20. септембар 1868. Број 26. Година IX, стр. 605.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Исидор Ћирић, умро 1893, пре 133 године.
|