Сузе (Драга Дејановић)

Сузе  (1863)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

          I.
Де си, душо,
Ој убаво злато моје,
Санче дивни мога царовања,
Милог девовања!
Око моје тебе тражи —
Свуд’ те тражи.
Тебе нема!
Усред бела љупка дана
Поноћна је тама,
Јер ми нема сунца — ока твога,
Да позлати неба мога,
Да позлати лака крила
Зоринога чеда мила.

Ој, та зора
Кад би знала само,
Какво чедо моје срце љуби,
Не б’ сијала
На том небу тамо,
Већ би дошла, да ми чедо буди,
Да га љуби,
Да му падне на те меке груди,
Па би зора онда
Небо оставила,
А на грудма мога злата
Себи небо саградила,
Рајским цветом окитила,
Па од тога рајског цвета,
Од његова уздисаја
Минуо би санак пусти,
Моје злато — душа моја
Сетила б’ се једном мене,
Сетила б’ се — болно срце моје
Само за њом вене.

          II.
Ако једном
Зажели ти душа
Мога срца, топла загрљаја,
Мога лика, мога уздисаја,
Ти погледај у то
Плаво небо горе:
Ја сам себи тамо
Сазидала дворе
Све од самих болни уздисаја,
Све од самог тешког јада,
Од смрвљени моји нада,
И од они суза врели,
Што су болно срце моје
Немилосно сагореле;
Па у томе плавом двору
Душа моја измучена
Лежи болна на умору.

Видиш оне
Алемове звезде,
Преко плава двора
Што страшливо језде,
Као да се боје,
К’о да сузе роне,
Те нам тајно шаљу
Слабе зраке своје,
Па у томе зраку
Да нам тајну кажу,
Да нам рајска врата
Отворе у мраку.

То су, душо,
Моје очи мутне,
Исплакане, тебе чекајући —
Већ су усануте.
Тражећ’ тебе, душо,
Твога милог лика,
Одоше ми очи
На све стране света,
Де год има цвећа,
Де год ружа цвета;
Па се онда плавом небу дала,
А на врху мога двора
Јасно затрептала.

Зрак је мио —
Та у њем’ је алем-суза,
Па се топи, па се блиста
Суза она — она иста,
Што је онда затрептала,
Кад је тебе, душо моја,
Дивотнога сагледала,
Кад је прва речца твоја
Са усана кармин-боје
Уграбила, заробила
Ово болно срце моје;
Па сад немам срца више —
Бурне жеље, сузе вреле
У вечност га одпратише.

Извор

Даница, 30. јун 1863. Број 26. Година IV, стр. 401-402.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.