Стари и нови поредак
| Стари и нови поредак (1943) Писац: Велибор Јонић |
У либералистичко - капиталистичком поретку нација претставља збир појединаца, који имају слободу да се у животној утакмици боре један против другог. У ту сврху они имају право и да се удружују. На тај начин су настали трустови, картели, синдикати, професионална удружења, па и политичке организације, које омогућавају овај рат свакога против всех, тако да је марксистичка класна борба само логична последица ове опште зараћености у оквиру нације и државе. Од овога наравно нација и држава највише трпе.
Нација је разједињена, без какве више идеје-водиље, а држава слаба, услед удараца који јој се час с једне, час с друге стране наносе. Сукоб између рада и капитала само још више појачава класне разлике и утврђује материјалистичко схватање света и живота. Лично богаћење постаје највиши идеал, а грабеж и отимачина, заједно са тлачењем слабијега, бивају тако рећи законски признати. Све се то врши тобож у име принципа селекције, при чему често побеђује аморални тип гангстера, политичког ћилкоша, пословног шпекуланта и бирократског афераша. Благодети оваквога поретка ми смо сви осетили у нашој бившој држави. Таква, она је морала пропасти. Чињеница пак што српски народ не жали за њеном прошлошћу доказ је његовог моралног здравља и његове државотворности. Непомућеним политичким инстинктом српски народ осећа да се нова држава има да изгради на чвршћим и трајнијим темељима.
Та нова српска држава је у стварању, иако под нечувено тешким околностима. Није можда ни важно уколико ће се она у овом ратном времену моћи остварити. Али оно што је врло важно јесте чињеница да се у српском народу све више учвршћује уверење да његова нова држава мора бити национална и социјална. Народ у њој мора бити сложан, повезан честитошћу и вером у вечну правду. Држава, као власт, мора бити регулатор всех односа и вршити врховни надзор, неумитна према свакоме ко ради против општих интереса.
Рад мора бити опште право и општа дужност, а награда се има додељивати према његовој општој корисности и према томе како се врши. Себичњаци, паразити и забушанти морају бити сузбивени. Класне разлике морају нестати. Читав српски народ мора бити уједињен у духу старе српске задружности, по којој се свакоме зна његово место, али сви раде по начелу: сви за једног и један за све. Такав, српски народ ће себи изградити трајнију и праведнију државу.
Извор
[уреди]Српски народ, 24. јул 1943. Број 28. Година друга.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.
|