Српски народ мора живети по закону свога бића
| Српски народ мора живети по закону свога бића (1944) Писац: Димитрије Љотић |
| поднаслов — Предавање Димитрија Љотића ваљевској омладини |
Ваљево, 24. фебруара
Приликом свога боравка у Ваљеву Димитрије Љотић је одржао ученицима виших разреда ваљевских средњих школа предавање о путевима и задацима српске националне омладине. Исти дан после подне Љотић је одржао предавање припадницима Српске државне страже, Српског добровољачког корпуса и Националне службе за обнову Србије о њиховим дужностима у данашњим општим напорима на спасавању Српства.
У предавању школској омладини Љотић је у уводу свога предавања нагласио колико је човеку потребна духовна храна да се развија и напредује. После овога увода предавач се осврће на последњу нашу трагедију губитка државе, која је различито деловала на наше људе. Једни су сматрали да не треба чекати, већ приступити одмах поправљању и подизању. Други су пали у очајање. Прави домаћин је само онај који из несреће извукао поуку и латио се одмах грађења новога дома. Тако исто треба да ради и сваки разумни народ када доживи несрећу каква је задесила наш народ.
Највећа несрећа народа није само у губитку рата, него у томе што се наш народ изнутра поцепао и изгубио органско јединство. Поцепаност је довела до међусобне мржње, а ова доводи до грађанског рата. То је врхунац несреће и изнад и испод тога осим биолошког истребљења, веће нема.
Бирајући шта да отпочне после несреће, наш је народ одабрао пут обнове. Овај је пут јасно обележен и њим сада иде српски народ, свесно или несвесно, својом унутрашњом снагом. Има међу нама људи који мисле да у овим моментима не треба ништа радити, али није важно колико људи мисли тако, него је важна снага која је народ покренула исправним путем.
Предавач даље говори о узроцима наше пропасти и обраћа се омладини са питањем како ће она да испуни свој задатак. Наша омладина не сме заборавити да сваки народ има свој закон бића по коме живи. Ради тога наша омладина не може бити за интернационализам, она мора бити национална. Национализам је онај облик живота који једино омогућује да нација живи под владом закона свога бића, а не туђег или неког свеобухватног закона.
Некада је интернационализам био само академски став. Људи су у кабинетима, на улици и на предавањима заступали да је национализам застарео, интернационализам треба да се оствари. Од године 1917. имамо практичан покушај остварења интернационалистичке замисли. Срушена је тада Русија и изграђен интернационалистички строј СССР. Не може се више говорити само о академском гледишту на ствари, већ о практичном покушају остварења интернационалистичке мисли да се створи инструменат за освајање целог света.
Да би се могло живети по законима свога народа треба их пронаћи и упознати.
Верујем да би нас многе несреће мимоишле да је постојала једна књига под насловом „Закон српског народног живота”. Нигде нема такве књиге. Али ти закони постоје, чим и ми постојимо, иако такве књиге нема. Иако нема уџбеника, закони народног бића постоје и уписани су у дубину бића, нашег народа. Ко је националиста и срцем и душом и судбински припада свом народу, мора знати да овакав народ има своје законе, па и да мора живети по тим законима. Тиме се исцрпљује ваша дужност према отаџбини.
Али како ћемо када ти закони нису формулисани, нема их у књигама? Они су у народној историји. Ако на галерију ликова наше историје бацимо поглед, наћи ћемо једног који се одваја светлошћу од свих осталих. То је школска слава, свети Сава. Свети Сава је био националиста и православац. У повељи манастиру Хиландару, која је дело његових руку, у једном од најстаријих наших споменика стоји: „У почетку створи Бог небо и земљу и народе разне на њој и сваком народу даде устав по његовој природи”. Ако говоримо о национализму као облику живота тела и крви, онда су то речи светога Саве који је први формулисао закон национализма. Није француска револуција донела закон национализма, него је он био везан за биће и појам сваке нације и когод је улазио у основе бића свога народа, налазио је прави смисао национализма. Национализам и хришћанство су учинили од плодоносног живота светог Саве оно што га је направило изузетним, изузетном појавом. Он је везао не само закон тела и крви, национализам, већ и закон живота духа, хришћанство, и интензивно и свестрано и једно и друго до краја проживео.
Ако проучавамо његов живот, онда видимо да је био националиста у најдубљем, а с друге стране хришћанин у најузвишенијем смислу тих речи.
Наш народ је доживео несреће зато што се удаљио од оног пута којим га је био повео свети Сава. Погазили смо законе бића свог, живот нам је оплићао и на најмањи потрес овакве су нас страшне несреће задесиле. Предавач обележава пут српскога народа по речима генерала Недића који је сада добио много одређенији облик. Иако је сада пут јасно одређен, ми још нисмо изван опасности. Ради тога предавач апелује на своје слушаоце, омладину српску, да и сама свим силама учествује у спасавању народа нашег. Животна снага српскога народа мора да проговори по закону нашег бића из његове омладине.
Извор
[уреди]- Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.