Српске народне пословице (1900)

Вук Стефановић Караџић

---

Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете речи

---

Београд, 1900.

---

Скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић.
Београд, Српска краљевска државна штампарија 1900.

---

А

1. Авизан на пола скапулан.
2. А да за што те имам кад ми у невољи не ћеш помоћи? Кад ко пријатеља моли за што. У Црној Гори.
3. Адамско кољено. Каже се за врло поштену жену.
4. А за што шиче на свеца. Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети. Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а он га ухвати и поједе. Кад га доведу на суд и стану га питати за што је то учинио, он одговори: „А за што шиче на свеца?“
5. Ако био торбоноша, био мајци жив! Ако био гочобија, не био јој жив! Казала Циганка кад јој се син родио; јер ће торбоноша просити, па хранити себе и њу, а гочобија, т. д. бубњар, отићи ће у свијет.
6. Ако Бог да! Штагоћ Срби уговарају да раде, свагда обично говоре: „Ако Бог да!“ Некакав Турчин запита у вече свога комшију Србина хоће ли и он сјутра на панађур, а Србин му по обичају одговори: „Хоћу, ако Бог да!“ Онда Турчин рече: „Вала, ја хоћу, Бог дао, не дао.“ Кад буде у јутру Србин се спреми, и дошавши Турчину више куће зовне га: „Хајде комшија, да идемо на панађур;“ али му он одговори: „Богме ја не могу, ујели ми ноћас вуци коња.“
7. Ако Бог да? Мјесто: куда ћеш, куда си пошао или куда си наумио, које ниједно кажу да не ваља рећи: ако ли би се ко заборавио те запитао кога са куда, ђекоји му одговоре: Идем у Кудиљево да те скудим.
8. Ако буде по реду мријети. Кад се говори н. п. да од старијега остане што млађему.
9. Ако були Турчин нестане, други јој настане (јер се може одмах удати макар који пут било, или макар била пуштеница). У Рисну.
10. Ако Веље не вељује, Маре опакује. У Боци. Гледај: Кад Вељача не дажди, Марач добра не мисли.
11. Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб. Ако се чоеку несрећа не догоди у младости, догодиће се у старости.
12. Ако га Бог зна колико ја, зло поњ. Кад ко пита за кога ко је, а онај који се пита не познаје га.
13. Ако га је ударио, није га убио.
14. Ако дође прав, не изиђе здрав; ако дође крив, не изиђе жив. Приповиједа се да је ова пословица постала од некаква Млетачкога суда.
15. Ако ђе знаш боље, зови и мене. Кад ко, н. п. слуга, неће да остане онђе ђе би га ради имати, и значи: иди куда ти драго.
16. Ако зима устима не уједе, она репом ошине. Гледај: Курјак није зиме изио.
17. Ако злотвора немаш, мајка ти га је родила. У Црној Гори. Гледај: Брат брату најдубље очи вади.
18. Ако знамо ђе смо се родили, не знамо ђе ћемо умријети.
19. Ако знамо шта је било, не знамо шта ће бити.
20. Ако знаш што ти је било, не знаш што ће ти бити
22. Ако има много посла, има и дана.
23. Ако је бедем далеко, аршин је у руци. Из р.
24. Ако је Бог дао, није записао (да ће тако до вијека остати, него може ласно и натраг узети, н. п. власт, богатство).
25. Ако је Бог узео коњу ноге, није њисак. Кад стар чоек говори као младић.
26. Ако је далеко Багдат, близу је аршин. Рекли некоме који се хвалио да је у Багдату врло далеко.
27. Ако је димњак накриво, управо дим излази. Казала нека разрока ђевојка, кад су просци гледајући је рекли између себе: Лијепа кућа, али димњак стоји накриво.
28. Ако је дуг, одужио сам, ако је ред, одредио сам. Више нијесам дужан ништа.
29. Ако је зборено, није створено.
30. Ако језик не излаја, глава не исклима. Или:
31. Ако језиком не изланда, главом не исклима.
32. Ако је и амбар, варићак је мјера. Не ваља преко мјере узимати ако има и доста онога што се узима.
33. Ако је и Богу, много је. Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с ђаком начини. Калуђер видећи велики сирац воска, и знаjући да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему, повиче на ђака да донесе с коња улар, да око њега од свега онога воска граде свијећу. Кад ђак улар донесе, и баба види шта они хоће, она истргне калуђеру восак из руку говорећи: Не ћеш, Бога ми! Ако је и Богу, много је.
34. Ако је и го, али је соко.
35. Ако је и доцкан, али је с образом (кад се ко задоцни с какијем послом, али га сврши као што треба).
36. Ако је и зло, моје је.
37. Ако је и змија, од срца је. Ако је и најгоре дијете, опет је родитељима мило и жале га. Може бити да је ова пословица још од оне приповијетке што се пјева и приповиједа, како је жена змију родила. Гледај: Змијо шарена! 38. Ако је и рђаво вријеме, путници путују. Казала баба, кад су неки путници били засјели око ватре, те ђеца нијесу могла приступити да се грију.
39. Ако је и цар, није Цигански харачлија. Казао Циганин кад му је неко рекао да устане, или да се уклони с пута: ето цара ђе иде; јер се Цигани највише боје харачлије, који је њихов највећи господар и судија.
40. Ако је и црна крава, бијело млијеко даје.
41. Ако је ко јачи, но и Бог је свачиј. У Црној Гори.
42. Ако је коњу погинуо трк, није прдњава (у Црној Гори). Гледај: Ако је Бог коњу узео ноге, није њисак.
43. Ако је кратак дан, дуга је година. Што се данас свршити не може, свршиће се други пут.
44. Ако је (куга) у Срему, биће у трему.
45. Ако је мало млијека, а оно је близу ријека.
46. Ако је мед и сладак, ма не ваља прот угризати.
47. Ако је мука трпљети, није памтити. Кад се пријети осветом.

Б

161. Баба баби гребла лан,
Да јој заман прође дан.
162. Баба старца звала уз врбопуц, а старац јој се одазвао уз винобер. Кад ко не одговори одмах на питање, него тек послије.
163. Бабине среће (коме посао иде у назадак). У Котору.
164. Бадавад се ни Божиј гроб не чува.
165. Бадањ меса, а кашика јухе. Велики тијелом, а мален ђелом. У Дубровнику.
166. Бака реплије! Кад се ко кити. У Црној Гори.
167. Батина има два краја. Кад ко пријети коме да ће га тући, и значи да онај кога пођу да бију може бранећи се отети батину, па избити онога који пође да бије.
168. Батина је из раја изашла. Ј. П.
169. Батрга се ногама као удовац у колу.
170. Бацио као у мутну воду. Кад се што узалуд потроши.

352. Божиј сам и твој. Кад се ко коме препоручује. У Херцеговини и у Црној Гори.
353. Божић дође, зима прође. Казао Циганин молећи некаква чоека да му да сијена, а пошто сијено излаже, онда рекне:
354. Божић је јесенски светац.
355. Божић је Божић, а пециво му је брат. Божић без печенице не може бити. У Рисну.
356. Божја кућа и ваша! Овако се обично почиње, кад се зове на крено име.
357. Божја (ти) вјера (и по трипут)! Заклетва. У Херцеговини и по околини.
358. Боји га се као врана скелеџије.
359. Боји га се као нека ствар кише.
360. Боји се да се испод њега ћебе не извуче (да га не преваре).
361. Боји се да се у њему људско сјеме не затре. Кад који свој живот врло жали и чува, као да ће сав род људски с њиме пропасти.

362. Бој не бије свијетло оружје,

Већ бој бије срце од јунака.

363. Бој се злога као Бога. Б. Пр.
364. Бој се најприје Бога па мужа. Свјет ђевојци кад се удаје.
365. Болан да се лијечиш. Кад се хвали какво јело.
366. Болан се пита, а здравоме се даје. Гледај: Болесни се људи питају.
367. Болесник мало једе, али много троши.
368. Болесни се питају. Гледај: Здрави се људи не нитају.
369. Болест га јела! Женска клетва.

В

558. Вазда и Марија! Одговоре кршћани око Спљета. кад им се назове: Фаљен Исус!
559. Ва истину васкрс! Гледај: Христос васкре!
560. Ва истину роди! Гледај: Христос се роди!
561. Валај си и чоек и жена. У Рисну рече се ваљаној жени.
562. Вакуп хуп! Приповиједа се како су питали некаквог хоцу који је управљао вакупом: „Камо, хора. вакуп?" а он ухвативши се шаком испод носа и повукавши је преко уста доље низ браду одговорио: „Вакуп хуп!" т. д. појео га. 563. Вала нам је све једно, немамо никаква посла ни код куће. Казали пси болесном коњу, кад су они чекали више њега док липше, а он им говорио да иду кући, јер он не ће липсати.
564. Ваља баба прасе, наваља га на се. М. Шкр.
565. Ваља да је нестало воде или дрва. Казао магарац, кад су га позвали на свадбу.
566. Ваља да ће једанпут бити и у паклу вашар. Кад се нада да ће се што обрнути на боље. У војводству.
567. Ваља запети, па запјевати. Без труда не може се ништа учинити.
568. Ваљало би га бити, па му не дати плакати.
569. Ваљало би га по трбуху бити (а не куд се људи бију).
570. Ваљало би му читати велику молитву. Кад који што лудо говори, као да није при себи.
571. Ваља посрати поњаву, док се умре. Гледај: Пије тако, ласно умријети.

З

1519. Забада трн у здраву ногу.
1520. За Бога просити, а за душу дијелити (није право).
1521. Забоље и одоље.
1522. Забости папак у ледину. Побјећи.
1523. Забринуо се као курјак у јами. Гледај: Стиди се као курјак у рупи.
1524. Заборавио сам и (за) своје име. Или:
1525. Заборавио сам и име како ми је.
1526. Забринуо се као јемин о Марту (jep ce o Марту мијењају јемини).
1527. Забунио се као Циганин у луку, Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио зањ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: да што ти је то у торби?" из које су вирила пера од покраденога лука, он видећи да се већ нема куда одговори: То зло и јест што је у торби.

1585. Зао је, и гору је задерао. Рече се за зла човка. У Црној Гори.
1586. Зао је комшија велико зло.
1587. Зао као кучак.
1588. Зао као пас.
1589. За оно што је било не да Чивутин ни Динара.
1590. Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. Јер се од зла чоек чува, а добар лакше превари и излаже. Приповиједа се како су људи из некаквога села тужили и кренули између себе субашу што није шћео с њима да се мијеша и лијепо разговара. Дознавши то нови њихов субаша заповједи да се данас зготови част код једнога сељака и ту да дођу сви да се часте и веселе, а сјутра код другога, и тако редом док се сви не изреде, па онда опет из почетка. Кад сељаци виде не само да хоће тако да поједу све што имају него и да не могу својијех послова да раде, онда се дигну те туже и овога субашу; а кад их запита онај коме су се тужили: „каквога ћете сад да вам дам?" они му одговоре: Дај нам онога првога.
1591. Зао ти божић! Као клетва. У Дубровнику.
1592. Зао ти сам! зло ти ми је!
1593. Зао ум готов суд.
1594. Зао чобан а још горе овце (особито се говори за свештенство и за народ).
1595. Зао чоек с тобом једе и пије, а јаму ти копа.
1596. Запануло (запало) Циганину царство, па објесио свог оца.