Спомен (Ђура Јакшић)
Изглед
Спомен Писац: Ђура Јакшић |
песма је написана 1855. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Спомен
Мрачна ми је тесна соба,
Сенка црног гроба.
У собици ништа нема,
До тишина нема,
И још једна тамно гори,
Крају свећа скори;
На самрти силно с' бори,
Хоће да изгори.
Спомен то је црне ноћи,
Кад ће гробу поћи,
На самрти кад је мила
Мајка моја била.
— Кандило би ужежено,
Бледо лице њено
Беше тамно осветљено
Тело покривено. —
Почиваше к'о у сану.
Ах, мој бели дану!
Ах, тек што ми, дане, грану,
Већ ме, самца, ману!
Сам на свету, самац без помоћи,
Сам се верем по црнојзи ноћи
И уздишем у тешкојзи злоћи;
Кад ће крајњи — кад ће часак доћи?
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|