Сонет г. Мишељу

Сонет г. Мишељу (1847)
Писац: Љубомир Ненадовић

(професору философије у Берлину, са сребрним пехаром што му дадоше српски ђаци)

О ти! што си чувства подигао наша,
Распалио срца, усхитио груди,
Показ’о нам правац, да душа не блуди,
Него да с’ на земљи за небеса маша;

Ти! кога не плаши Сократова чаша,
И кога се душа неуморно труди
Да у царству ума човек се разбуди,
Да у себи вечност, истину узнаша;

Ти прими, о прими, достојан похвала,
Прими од нас цветак с дунавских обала,
Ужељени који твога ума траже.

Деветнајстог века била б’ сјајност мала,
Да слободу мисли није судба дала;
Узвишене мисли у свему нас блаже.

1847

Извор

Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 52.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.