Сова и друге тице
| Сова и друге тице (1882) Писац: Јован Јовановић Змај |
Тице. Госпођо сово, госпођо стрино,
Буљино,
Што сте се тако
Згурили јако?
Ала сте мрка,
Ала сте трома,
Ко да вам нису
Све козе дома.
Сова. Цвркадијо, враг ти баби!
Срећа твоја, што је дан,
Па не може да те зграби
Стрина Буља за гркљан.
Играле се тице миле
Пред буљином љутом,
Од срца се веселиле
Летом и цвркутом.
А буљина мрзовољна
У присенку ћути;
Што год чује, негодује,
На свашта се љути.
Њој је мрско цвеће, грање,
Мрско јој је младовање
Тичијега света;
Туђа срећа, мирис цвећа,
Жубор воде, дах слободе,
Све то њојзи смета.
Мрзи јутро, мрзи подне,
Мрзи сунчев зрак;
Мрзи тебе, мрзи себе,
— Она воли мрак.
Мрзи тебе, мрзи себе,
— Она воли мрак.
А ми, браћо, манʼмо сове,
Манʼмо њезин стан, —
Нас к животу светлост зове,
Ми волемо дан.
Ми волемо дан.
Извор
[уреди]„Невен” Чика Јовин лист, 1882. Год. III, Бр. 19. Стр. 583–584.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 122 године.
|