Снахе деспотове и делије

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

 0001 Рано ране снаје деспотове,
 0002 Рано ране у бијелу цркву,
 0003 У бијелу Раваницу цркву,
 0004 Собом воде дијете Лазара.
 0005 Кад су оне близу цркве биле,
 0006 Близу беле Раванице цркве,
 0007 Сретоше ји две њине делије,
 0008 Па им божју помоћ називају:
 0009 ”Божја помоћ, снаје деспотове!”
 0010 Ал’ беседе снаје деспотове:
 0011 ”Здраво да сте, две делије младе,
 0012 Две делије славна деспот-Ђурђа!”
 0013 Беседе им две делије младе:
 0014 ”Лепе ти сте, снаје деспотове,
 0015 Лепе ти сте од овога света,
 0016 Ал’ залуд вам сва лепота ваша
 0017 Кад љубите ноћцу без месеца,
 0018 Бео данак без сунашца јарка!”
 0019 Оне муче, ништа не беседе,
 0020 Очима се сагледале младе,
 0021 Па се белу двору повратиле.
 0022 Кад су биле прид двором бијелим,
 0023 Ал’ прид двором славан деспот Ђурђу.
 0024 Како иде дијете Лазаре,
 0025 А он паде деду на колену:
 0026 ”Да мој деко, славан деспот-Ђурђу,
 0027 Уранила моја мила мајка,
 0028 Мила мајка и Деспина стрина,
 0029 У Деспина, милостива стрина,
 0030 Ураниле у бијелу цркву,
 0031 У бијелу Раваницу цркву,
 0032 Собом воде мене дете Лазу;
 0033 А кад оне близу цркве биле,
 0034 Сретоше ји две наше делије,
 0035 Па им божју помоћ називали –
 0036 ,Божја помоћ, снаје деспотове,
 0037 Лепе ти сте од овога света,
 0038 Ал’ залуд вам сва лепота ваша
 0039 Кад љубите ноћцу без месеца,
 0040 Бео данак без сунашца јарког!”
 0041 Беседи му славан деспот-Ђурађу:
 0042 ”Ој, Лазаре, моје чедо драго,
 0043 Па шта вели твоја мила мајка,
 0044 Мила Мајка и Деспина стрина,
 0045 И Деспина, милостива стрина?”
 0046 Беседи му дијете Лазаре:
 0047 ”Оне муче, ништа не беседе,
 0048 Очима се сагледаше младе,
 0049 Па тек грозне сузе проронише.”
 0050 Ал’ беседи славан деспот-Ђурђу:
 0051 ”Можеш ли ји, Лазо, познавати,
 0052 Познавати две делије младе?” –
 0053 ”Ја ји могу, дедо, познавати –
 0054 Све у чистом зеленом скерлету!”
 0055 Кад ујутру данак освануо
 0056 И јарко је огрануло сунце,
 0057 Ђурађ дозва дванајест делија
 0058 И дозива дијете Лазара:
 0059 ”Познај, дете, две делија младе!”
 0060 Беседи му дијете Лазаре:
 0061 ”Не могу ји познавати, дедо,
 0062 Јели су се рувом приобукли,
 0063 Све у чистом црвеном скерлету!”
 0064 Десет Ђурађ прави погубио;
 0065 Њему веле две делије младе:
 0066 ”Господару славан деспот-Ђурђу,
 0067 Ти си десет прави погубио,
 0068 Ми смо били, ми смо беседили!”
 0069 Он сагуби две делије младе
 0070 И освети миле снаје своје.