Скопљак војшти на Шумадију

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Скопљак војшти на Шумадију

0001 Књигу пише паша Скопљанине,
0002 И посла је Колашину граду,
0003 А на име бегу Мушовићу:
0004 „Море чу ли, бего Мушовића!
0005 „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко кажева’:
0006 „Ка’ је Турска земља пропанула
0007 „Од силнога војводе Ђорђије,
0008 „И кршнога Мутапа Лазара?
0009 „Попрштише Турску сиротињу,
0010 „Посјекоше тридест муселимах,
0011 „Прифатише тридест паланаках.
0012 „Ти се, бего, добри јунак кажеш,
0013 „И још фалиш Колашинске Турке,
0014 „А тако му Мухамеда свеца!
0015 „Да ти знадеш, бего Мушовића,
0016 „Какови су Власи Шумадијнски,
0017 „А да дође Мутапе Лазаре,
0018 „Да уљезе Колашину граду,
0019 „Примио би Колашина твога,
0020 „Изагна’ би Колашинске Турке.”
0021 Таде рече бего Мушовићу:
0022 „А да би га не родила мајка,
0023 „Но кобила, која коња мога!
0024 „Хоћу моју силу окупити,
0025 „Окупити Колашина града
0026 „И подграђе око Колашина,
0027 „Пријепоље и Бијело поље;
0028 „И уд’рићу насред Шумадије,
0029 „Опалићу огњем свеколико,
0030 „И учињет’, што је мене драго:
0031 „Уфатићу Петровића Ђока!
0032 „И његову вјереницу љубу;
0033 „И уфатит’ Мутапа Лазара
0034 „И његову вјереницу љубу;
0035 „И Милоша и његову љубу;
0036 „Милоша ћу цару поклонити,
0037 „Љубу ћу му мене оставити,
0038 „Шњом ћу женит’ Ђул-бега, мог сина;
0039 „Лазара ћу у пешкеш послати,
0040 „Послаћу га на Скадар везиру;
0041 „Лазареву љубу поклонити
0042 „Поклонит’ је моме зету милу,
0043 „По имени Шишу Омер-аги;
0044 „А послаћу Петровића Ђока,
0045 „Шњим дароват’ Босанска везира,
0046 „А његову љубу поклонити,
0047 „Поклонит’ је паши Скопљанину.”
0048 Оно рече, а зета дозива:
0049 „Ђе си зете, Шишов Омер-ага?
0050 „Узјашиде врана големога,
0051 „Поћерај га преко Колашина,
0052 „Те свакога на војску позивај.”
0053 Скочи Туре, те га послушало,
0054 Хабер чини Колашину граду;
0055 Свак једанак на ноге скочио,
0056 Кренуло се мало и велико,
0057 Да се бије боја свеколико.
0058 Силну војску бего окупио:
0059 Три хиљаде пјешца и коњика,
0060 Поведе их Шумадији равној.
0061 А кад бего Шумадији дође,
0062 Ту шаторе разапеше Турци.
0063 Мало било, ништа не трајало,
0064 Али иде паша Скопљанине,
0065 И он води војске три хиљаде,
0066 Табор стави један до другога.
0067 Пође паша бегу под шатору,
0068 Те се димно Турци упиташе,
0069 За јунаштво Турци говораху,
0070 А како те харат’ Шумадију.
0071 У ријечи, у које бијаху,
0072 Али трећа сила испанула,
0073 Пред њоме је паша Џиналија,
0074 Води војску од Урумелије;
0075 Стадоше се три табора војске,
0076 Па се димно војска разредила.
0077 А одонду Власи Шумадијнски:
0078 Мутап Лазар и Милош војвода,
0079 С треће стране Петровић Ђорђија,
0080 За њим има војске три стотине,
0081 Све Шијака, крвава јунака.
0082 Кренуо се паша Џиналија
0083 На сокола, Милоша војводу,
0084 А отиде паша Скопљанине
0085 На силнога Ђока Петровића,
0086 А отиде бего Мушовићу
0087 На силнога Мутапа Лазара.
0088 Но се Власи добро наредише,
0089 И велике шанце направише,
0090 Да се из њих од Тураках бране.
0091 А кад сјутра дан и зора дође,
0092 Но удари бего Мушовићу
0093 На силнога Мутапа Лазара,
0094 На силни му шанац ударише,
0095 Стаде цика танкијех пушаках,
0096 А удари сваки на својега,
0097 Заклаше се с три, четири стране.
0098 Ту падају мртви без хесапа;
0099 Но се Турска војска поломила,
0100 Тадер вика бего Мушовића:
0101 „Ђе си курво, Мутапе Лазаре?
0102 „Ну изљези мене на мејдану.”
0103 Скочи Лазар на коња зекуна,
0104 И изљезе бегу на мејдану.
0105 Уд’рише се два кршни јунака;
0106 Често маха Мутапе Лазаре,
0107 Силну главу бегу уграбио;
0108 Кад то виђе Ђул-бег дите лудо,
0109 На срце га бабо заболио,
0110 Те из војске коња изгонио,
0111 На Лазара уриш учинио:
0112 „Стан’ полако, Мутапе Лазаре!
0113 „Ласно ти је старца изгубити,
0114 „Но је мука момче дочекати.”
0115 Ђе се срели, ту се ударили,
0116 Но му Лазар не чињаше реда,
0117 Ману сабљом, пос’јече му главу.
0118 Кад то виђе Шишов Омер-ага,
0119 Њега добро забоље тазбина,
0120 Па он вика из грла бијела:
0121 „Стан’ Лазаре, од курве копиле!
0122 „Обрни се, да се погледамо.”
0123 А Лазар се к њему загонио,
0124 Но га Туре чекати не смије,
0125 А пашче се бјеше научило,
0126 Научило уз пушку гледати,
0127 Од образа танку пушку пали,
0128 И Лазара димно погодио
0129 А у руку на десну рамену;
0130 Зато Лазо ни хабера не ма,
0131 Но га зајми на коња зекуна,
0132 Коња угна у Турску ордију,
0133 Те он гони Шишов’ Омер-агу,
0134 Турчина је брзо сустигнуо,
0135 И њему је уграбио главу.
0136 Па се врну проз Турску ордију,
0137 Двадест и пет главах окинуо;
0138 Па потрча к Петровића-Ђоку,
0139 Ал’ је Ђоко пашу поломио,
0140 И главама шанац окитио;
0141 Та потрча к Милошу војводи,
0142 И погледа Мутапе Лазаре,
0143 Ал’ Милоша Турци опколили,
0144 Лазар виђе, ђога узмучио,
0145 Па га угна у Турску ордију,
0146 И од шанца одагони Турке,
0147 И петнаест главах окинуо,
0148 А Милоша љуто прекорио:
0149 „Ах Милошу, рђа те убила!
0150 „Што чините, те се не бијете?
0151 „Навукосмо Турке на Влахиње,
0152 „Остаћемо вазда пријекорни;
0153 „Но удрите, ако Бога знате!
0154 „Та нијесам ни ја од камена,
0155 «Не жалите мријет’ за поштење.
0156 „А сад, браћо! а помози Боже!
0157 „За крст часни и вјеру Христову.”
0158 Сви једанак на ноге скочише,
0159 А у Турке јуриш учинише,
0160 Жестокога боја заметнуше,
0161 С великијем трудом и умором
0162 Уд’рише им су четири стране,
0163 Са сваке им банде опколише,
0164 Претекоше друме и путове;
0165 Бјеже Турци пољем зеленијем,
0166 Угнаше их у Ужице граду;
0167 Ного куми паша Скопљанине:
0168 „Не, за Бога, Мутапе Лазаре!
0169 „Пушти мене на аману Турке,
0170 „А дајем ви Божу вјеру тврду,
0171 „Никад не ћу војштит’ на Мораву.”
0172 То су Ласи на Бога гледали,
0173 Турцима су аман допуштили,
0174 Посла Лазар двије вјерне слуге,
0175 Те стадоше на Ужичка врата,
0176 Па метнуше сабље изнад врата,
0177 Испод сабље излазаху Турци,
0178 Три хиљаде изљезе Тураках;
0179 Но се бјеше Туре нагонило
0180 Од простране земље Скендерије,
0181 Од Жабљака, града бијелога,
0182 Па упали сјајна џефердара,
0183 И погоди Лазареву слугу;
0184 Кад то виђе Мутапе Лазаре,
0185 Скочи Лазар с двије војеводе
0186 И за њима сила сваколика,
0187 Пос’јекоше три хиљаде војске,
0188 Од Жабљака Туре уфатише,
0189 На Ужичка врата објесише.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.