Сироче

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сироче
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1876. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Сироче

Зелен-лисје гору кити,
Мирис-цвеће поље шара,
А у лугу сироташце
Тиху гору разговара:

»И ти имаш мајке своје,
Горо чарна, горо мила!
Па те твоја добра мајка
Данас лепо опремила.
Кадивели-доламицу
Обукла ти од милине,
Ишарала меке груди:
Равна поља и долине.

Па када је у самоћи
Твога срца жељу чула,
Мирисом те душе своје
У милости задахнула...«

И још дете меким гласом
Тужној гори зборит' поче,
Ал' уздахну гора чарна:
»... О, сироче!... О, сироче!...«

Само човек, тврда срца,
Мирно слуша, хладно ћути;
Тек од глади кад премине,
На гробу ће уздахнути...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 142 године.

Извори[уреди]

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 308.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 243—244.