Син Матијаш иде на мејдан мјесто Марка Краљевића

Извор: Викизворник


Син Матијаш иде на мејдан мјесто Марка Краљевића
5

0001 Књигу пише ага од Удбине
0002 Баш на руке Краљевића Марка,
0003 У књиги је липо набрајао
0004 И овако Марку говорио:
0005 ”Борај теби, Краљевићу Марко!
0006 Ако не знаш, да ти сада кажем,
0007 Да ти кажем, а да ти не лажем.
0008 Колико је од Мораве града,
0009 Од Мораве па до Бајне луке,
0010 А одовуд до равна Косова,
0011 На сваком сам затворио врата
0012 И побио, што ј’ у граду било.
0013 Побио сам младе господаре
0014 И донио благо небројено.
0015 Потуко сам слуге и слушкиње,
0016 Да не оста ни жијеве главе.
0017 Главе сам им на коље натицо,
0018 Нуз капије на бедеме мето.
0019 На капији глава господарска,
0020 Да се знаде, тко ј’ у граду био.
0021 Још ми кажу, Краљевићу Марко!
0022 Још ми кажу за твојега града,
0023 Град Прелипе једини остаде,
0024 У ком нисам рујна вина пио,
0025 Нити пио, нит се веселио,
0026 Нити русу одсјеко ти главу.
0027 Али, Марко, вјера ти је моја!
0028 Вјера моја тврђа од камена,
0029 Што не бише, мора скоро бити,
0030 Што с’ не чуло, да се скоро чује.
0031 Ако желиш, да т’ у госте не идем,
0032 Изиди ми на мејдан јуначки,
0033 Да се, Марко, туде огледамо,
0034 Огледамо, за здравље питамо.
0035 Ако ли ми на мејдан не смијеш,
0036 Запалит ћу твојега Прелипа,
0037 Одсјећ ћу ти у рамену главу,
0038 Однет ћу ти до три добра твоја:
0039 Једно добро шарца од мејдана
0040 И нуз шарца коњица дората,
0041 Кога јаши сине Матијашу,
0042 Кад са бабом на Косово иде.
0043 Друго добро вито бојно копје,
0044 Које, Марко, ти на мејдан носиш,
0045 Које ти је царе поклонио,
0046 Кад с’ код цара у Стамбулу био.
0047 Треће добро ону бритку ђорду,
0048 На којој су три златна гајтана,
0049 Сваки кошта по триста дуката.
0050 А сам балчак хиљаду дуката.”
0051 Кад је ага књигу навезао,
0052 Слао ју је Краљевићу Марку.
0053 Књигу штије Краљевићу Марко,
0054 Књигу штије, грозне сузе лије.
0055 Нуз њег сједи дите Матијашу,
0056 Нуз њег сједи, па у Марка гледи.
0057 Пса је Марку тихо бјеседио:
0058 ”Борај теби, мој роеђени бабо!
0059 И досад су књиге долазиле,
0060 Ти си штио, на ње си се смијо,
0061 А сад штијеш, грозне сузе лијеш.”
0062 Одговара Краљевићу Марко:
0063 ”Књигу пише ага од Удбине,
0064 Па ме зове на мејдан јуначки,
0065 Ако ли му на мејдан не смијем,
0066 Запалит ће мојега Прелипа,
0067 Одсић ће ми русу главу моју
0068 И отет ће до три добра моја:
0069 Једно добро шарца од мејдана
0070 И нуз шарца коњица дората,
0071 Кога јашиш, сине Матијашу!
0072 Када с меном на Косово идеш.
0073 Друго добро оно бојно копје,
0074 Које јунак на мејдане носим,
0075 Које ми је царе поклонио,
0076 Кад сам био код цара у граду.
0077 Треће добро ону биртку сабљу,
0078 На којој су три златна гајтана,
0079 Сваки кошта по триста дуката,
0080 А сам балчак хиљаду дуката.
0081 Не бојим се, моје драго д’јете!
0082 Не бојим се ја удбинског аге,
0083 Ал сам, синко, љуто оболио,
0084 Оболио, т’јелом ослабио,
0085 Па не могу аги на мејдане,
0086 Ако не ћу да лудо погинем.”
0087 Ал говори дите Матијашу:
0088 ”Не бој ми се, мој рођени бабо!
0089 Већ ми седлај коњица дората,
0090 Ја ћу тебе, бабо, зам’јенити,
0091 Ја ћу ићи аги на мејдане.
0092 Надат се је, да сам бољи јунак.”
0093 Кад је Марко дите разумио,
0094 Све је мисли на једну смислио,
0095 Па ј’ учио дите Матијаше.
0096 Учио га и свитово Марко,
0097 Свитовао, па је бјеседио:
0098 ”Борај теби, дите Матијашу!
0099 Кад већ хоћеш, да мејдана д’јелиш,
0100 Послушај де старца бабу твога.
0101 Када дојдеш у пол Цариграда,
0102 Скочи с коња, клекни на колина,
0103 Па се моли, како с’ ми молимо,
0104 Па поздрави нашу драгу госпу:
0105 ”Драга госпо, помози ти мене!
0106 Црна земљо, спремај мене у се,
0107 А не дај ме баш у турске руке,
0108 Да ме Турци млада покапају.”
0109 Што је бабо свитовао Мату,
0110 То је Мато липо упојмио,
0111 Па се сједа на добра дората,
0112 Па он иде аги намејдане.
0113 Ксд је дошо у пол Цариграда,
0114 Скочи с коња дите Матијашу,
0115 Скочи с коња, клекну на колина,
0116 Па се моли, како с’ ми молимо,
0117 Па поздравља нашу драгу госпу:
0118 ”Драга госпо, помози ти мене!
0119 Црна земљо, спремај мене у се,
0120 Па не дај ме баш у турске руке,
0121 Да ме Турци млада покапају.”
0122 Истом Мато молитву свршио,
0123 Ал ето ти ага од Удбине,
0124 Па се спрда с младим Матијашом:
0125 ”Голобрада једна кукавицо!
0126 Дед замахни, ако си делија.”
0127 Одговара дите Матијашу:
0128 ”Ти си старији, ти и прво маши.”
0129 То послушо ага од Удбине,
0130 Те он први сабљом замахује.
0131 У Мате је мудар коњиц био,
0132 Те је под њим брзо поклекнуо.
0133 Још мудрије дите Мато било,
0134 Па замахну с демешкињом сабљом.
0135 Како ј’ сретно момче замахнуло,
0136 Дочепа се демешкиња врата,
0137 Он одсиче ту агину главу.
0138 Паде ага, паде му и хвала,
0139 Од лошијег него ли је Марко,
0140 Од Маркова сина Матијаша.
0141 Тако бива свакоме јунаку,
0142 Кој’ се моли Богу и Марији.
0143 Оде Мате гором пивајући,
0144 Оде Мате својем двору билом,
0145 Па дарује старом баби свому,
0146 Па дарује ту агину главу:
0147 ”Ево т’, баба, хваљивџина глава!”



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.