Сељеницима

Сељеницима  (1890)  Писац: Јован Дучић

Како ти је без крила деснога?…
Како брату, једном без другога!…”
Нар. Пјес.

Пет стотина љета дугих
Нападô вас душман клети,
Да вам отме гнијездо ваше,
Горе ваше и врлети…
Ал’ залуд га пак’о слао,
Залуд мука злобном џину —
Својим знојем сам вам створи
Сјајну славу, величину…

Ал’ душмана горег сада
С вама ето на мегдане,
Да вам својом грком жучи
Он загорчи славе дане;
Да вам отме — што ст’ у оном
Петвјековном страшном боју —
Ви бранили голом груди,
Лијућ’ радо крвцу своју.

Горки удес — клети душман,
Сад вас гони с врашком вољом, —
Осипле вас јадом клетим,
Црном муком и невољом; —
И ћера вас са огњишта,
Са мајчиних меких груди, —
Одакле сте ви најприје
Угледали свијет — худи.

Цио св’јет окрен’о главу
Од призора жалоснога, —
Само братац главу диже —
Видје тужна брата свога.
— „Амо брате, амо мили,
У питоме наше краје,
Братски ћемо дијелити
И пошљедње залогаје…!”

О, слава ти, дивна слого,
Узајмности, једнакости!
Смрт сујети и раздору,
Смрт небратској нехајности!
Слава теби, добри брате,
Сад је братско срце твоје…
Тако само, тако треба,
То је братски; — српски то је!!
У Мостару, децембра 1889.

Извор

1890. Нова зета, Година II, стр. 10.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.