Сестра Марка Краљевића превари на води јунака

Извор: Викизворник


Сестра Марка Краљевића превари на води јунака
5

0001 Бол болује Марко Краљевића,
0002 Бол болује девет годин’ дана,
0003 Од кости му месо отпадало,
0004 Проз кости му сунце пробивало,
0005 Проз кости му мује пролитале,
0006 Одбигла га мајка и љубовца,
0007 Само није селе Ванђелија.
0008 Ал ј Марко сели говорио:
0009 ”Теби бора, драга селе моја!
0010 Сваку си ме млада послушала,
0011 Да би ову, драга селе моја!
0012 Да б’ донила воде иза горе,
0013 Пари ми се, драга селе моја!
0014 Да би моје ране изличио,
0015 Да би мога коња обиграо.”
0016 А кад га је селе разумила,
0017 Овако је њему говорила:
0018 ”Теби бора, мој рођени брајне!
0019 Сваку сам те млада послушала,
0020 Ма ’ву не ћу, мој рођени брајне!
0021 На води је велики Јорландо,
0022 Девет лита у мајке ме пита,
0023 А десето, теби, милом брајну,
0024 Нит ме дали, нит ме обећали,
0025 Него сте се с њиме наругали.”
0026 А кад је је брајне разумио,
0027 Ал је својој сели говорио:
0028 ”Теби бора, драга селе моја!
0029 Слушај мене, научит ћу тебе.
0030 Ево теби деветери кључи,
0031 Па ти ајде у горње коморе,
0032 Мећи на се дви свите бијеле,
0033 А на руке девет прстенова,
0034 Сваки ваља за девет градова,
0035 А на чело два драга камена,
0036 При којима можеш вечерати
0037 И још девет коња потковати
0038 У поноћи кано и у подне,
0039 А на главу видро оковано,
0040 Па ти ајде на воде за гору.
0041 Питат ће те велики Јорландо,
0042 Чигова си рода и племена,
0043 А ти реци, драга селе моја!
0044 Ја сам рода Марка Краљевића,
0045 А племена Луке Сенковића,
0046 То су ваша до два пријатеља.
0047 Посла ме је Краљевића Марко,
0048 Да му дате воде иза горе,
0049 Да ће своје изличити ране,
0050 Да ће свога обиграти коња.”
0051 Када га је селе разумила,
0052 Ал је свога брајна послушала.
0053 Она вазме деветере кључе,
0054 Пака греде у горње коморе,
0055 Меће на се дви свите бијеле,
0056 А на руке девет прстенова,
0057 Сваки ваља за девет градова,
0058 А на чело два драга камена,
0059 При којим би мога вечерати
0060 У поноћи кано и у подне,
0061 И још девет коња потковати.
0062 А на главу видро оковано,
0063 У доламу од злата јабуку,
0064 Ка ј ењоме на кршћењу дана,
0065 Пака греде за горе на воду.
0066 Кад је дошла за горе на воду,
0067 Тот на води велики Јорландо,
0068 Добро му је јутро називала:
0069 ”Добро јутро бунар воде ладне!
0070 Добро јутро и ко воду чува!”
0071 Кад је чуо високи Јорландо,
0072 Липо јом је јунак говорио:
0073 ”Добро Бога да, невистице млада!
0074 Чигова си рода и племена?”
0075 Када га је млада разумила,
0076 Тијо му је она говорила:
0077 ”Ја сам рода Марка Краљевића,
0078 А племена Луке Сенковића,
0079 То су ваша до два пријатеља.
0080 Посла ме је Краљевића Марко,
0081 Да му дате воде иза горе,
0082 Да ће своје ране изличити,
0083 Да ће свога коња обиграти.”
0084 Кад то чуо високи Јорландо,
0085 Он дозивље до дви своје слуге,
0086 Па је слугам јунак бесидио:
0087 ”Вами бора, вирне слуге моје!
0088 Нацрпајте ово видро воде,
0089 Лагано јом на главу дигните,
0090 Допратите двору бијеломе,
0091 Поздрав’те ми Краљевића Марка,
0092 Уза Марка и његову селу.”
0093 Скочили се до дви вирне слуге,
0094 Нацрпали пуно видро воде,
0095 Лагано јом на главу дигнули
0096 И с њоме се кући упутили.
0097 Кад су дошли на поглед од двора,
0098 Машила се за жеп од доламе,
0099 Те је слугам тијо бесидила:
0100 ”Вама бора од два пратиоца!
0101 Фала вами на ’вој липој дружби.
0102 Ево вами од злата јабука,
0103 Ка је мени на кршћењу дана.
0104 Подајте је великом Јорланду,
0105 Нек њу љуби, кад ни умио мене,
0106 И рец’те му до два пратиоца,
0107 Да ја нисам љубо Краљевића
0108 Венг прилипа селе Ванђелија.”
0109 Уз то млада дворе отворилађ
0110 И за собом брзо затворила.
0111 Тад је брајну воду доносила.
0112 Кад се Марко воде понапио,
0113 Онда своме Богу зафалио
0114 И јединој сели Ванђелији,
0115 Па се скаче на ноге лагане
0116 Ка да никад болан није био,
0117 Доват се шарца, коња свога,
0118 Пака скаче шарцу на рамена,
0119 Па пројаше горицом зеленом.
0120 А када се кући повратио,
0121 Тијо му је селе говорила:
0122 ”Теби бора, мој мијели брајне!
0123 Сваку сам те млада послушала,
0124 Била сам ти за горе на воду.
0125 Поздрави те велики Јорландо,
0126 Драге воље воде ти је дао.”
0127 Ал да чујеш, драги побратиме!
0128 Што учини велики Јорландо,
0129 Кад су слуге њему долазиле.
0130 Кад Јорланду слуге долетиле,
0131 Тијо су му млади бесидили:
0132 ”Бора теби, мили господару!
0133 Ево смо се слуге повратили
0134 И заповид вашу извршили,
0135 Пуно видро нацрпасмо воде,
0136 Лагано јом на главу дигнули,
0137 До била је двора допратили.
0138 По свем путу ни нам ништа рекла,
0139 Венго само прид бијелу кулу,
0140 Она нам је млада говорила:
0141 ” ”Вами бора до два пратиоца!
0142 Фала вами на ’вој липој дружби.
0143 Ево вами од злата јабука,
0144 Ка је мени на кршћењу дана,
0145 Подајте је великом Јорланду,
0146 Нек њу љуби, кад ни умио мене,
0147 Вирну селу Краљевића Мрка.” ”
0148 Није оно љуба Краљевића,
0149 Венг прилипа селе Ванђелија.
0150 Били би је ми два уфатили,
0151 Ал је одма улизла у дворе
0152 И за собом дворе затворила.
0153 Ево вами од злата јабука.”
0154 Кад то чуо велики Јорландо,
0155 Смирио се шаком по колину.
0156 Како се је лако ударио,
0157 Троструке му доламе пуцаше
0158 И четврта и кожа и месо.
0159 Драги камен, ки на прсту бише,
0160 У три куса он се разлетио,
0161 Па завапи из грловца танка:
0162 ”Ајме мени, моја мила мајко!
0163 Није мене јунак приварио
0164 Што прилипа селе Краљевића.”
0165 Тад он купи кићене сватове,
0166 Све дивојке младе, неудане,
0167 И младиће младе, нежењене,
0168 И коњице добре, неседлане,
0169 Па гре просит липу Ванђелију,
0170 А прилипу селу Краљевића.
0171 С далека их Марко сагледао,
0172 Све тамбурам и гуслицам танким,
0173 А при њима велики Јорландо
0174 Са барјаком на враном коњицу.
0175 Кад је Марко њизи угледао,
0176 Он дозивље селу Ванђелију,
0177 Те је Марко сели бесидио:
0178 ”Теби бора, драга селе моја!
0179 Ево теби велики Јорландо,
0180 Ки ће тебе за љубовцу вазет.
0181 Ајме мени, куд ћу јадан сада,
0182 Нит ме мајке, нити ме љубовце!”
0183 Кад то драга селе разумила,
0184 Она баци прико себе платно,
0185 Па вазимље златну чашу вина,
0186 Па полети великом Јорланду.
0187 Коња вата за здравље га пита:
0188 ”Добро доша, незнана делијо!
0189 Јес’ ми добро гором путовао?
0190 Јеси ли ми јунак ожеднио?”
0191 Једном руком узду коњу вата,
0192 А другом му чашу вина даје.
0193 Кад то види велики Јорландо,
0194 Он вазимље чашу рујан вина,
0195 Тијо јом је јунак бесидио:
0196 ”Бора теби, прилипа дивојко!
0197 Добро јесам гору путовао,
0198 Путујући круто ожеднио.
0199 Ево данас и овога данка,
0200 Кога чекам од срца мојега.
0201 Здрава била ова чаша вина,
0202 А у здравље Краљевића Марка!”
0203 Кад је чашу оставио празну,
0204 Па се сајде са вранца коњица,
0205 А Марко му дворе отвораше
0206 И још њему Марко говораше:
0207 ”Што ће рећи велики Јорландо,
0208 Да с’ ти доша к мому билу двору,
0209 Све дивојкам, момцим нежењеним,
0210 И коњицим прво неседланим?”
0211 Кад то чуо високи Јорландо,
0212 Што говори Краљевића Марко,
0213 Тијо му је јунак бесидио:
0214 ”Једанајсти ово пут сам доша,
0215 Да ти просим вирну селу твоју,
0216 Би ли ми је Марко поклонио,
0217 А за моју праву зарушницу?”
0218 Кад то чуо Краљевића Марко,
0219 Он му добар тестир подаваше,
0220 Па га вата за десницу руку
0221 И води га у кулу бијелу.
0222 Па је њему Марко бесидио:
0223 ”Ево теби прстен с руке моје,
0224 Ево теби пола блага мога,
0225 Ево теби селе јединица,
0226 Не ти буде вирна зарушница,
0227 Мала плаћа достојанства твога,
0228 За водицу, ку ти мени даше,
0229 И за здравље, које си ми дао.
0230 Још ти дајем добра коња мога,
0231 Који ми је ка круна царева.
0232 Води свате у кулу бијелу,
0233 Ал те молим, високи Јорландо!
0234 Ти почекај овде у дворове
0235 Ти почекај недиљицу дана,
0236 Докле мени вирна љуба дојде,
0237 А са љубом и старица мајка.”
0238 Кад то чуо високи Јорландо,
0239 Он се вата Марку у грловце
0240 И тијо му јунак бесидио:
0241 ”Фала теби, наречени шура!
0242 Фала теби на твојим дровим
0243 И највише на прилипој сели,
0244 Чекат хоћу и дви недиљице,
0245 Док ти дојде и љуба и мајка.”
0246 Кад је Марко њега разумио,
0247 Он отиђе у горње коморе,
0248 Па напише листак књиге биле
0249 И ђаље је вирној љуби својој.
0250 У књиги јом ’вако говораше:
0251 ”Да ти бора, вирна љубо моја!
0252 А ти реци старој мојој мајци,
0253 Да сам болан Марко оздравио
0254 Са водицом великог Јорланда,
0255 Да је доша велики Јорландо
0256 Просит моју селу јединицу,
0257 А за своју праву зарушницу,
0258 Да не могу не дат му сестрице,
0259 Кад је мени он ладне водице,
0260 С којом сам ти, љубо, оздравио.
0261 И реци јом, вирна љубо моја!
0262 Да што може да при кући дојде,
0263 Ти и она, вирна љубо моја!”
0264 Кад је љуби књига долетила,
0265 Књигу штије, а на њу се смије,
0266 Па дозивље Краљевића мајку:
0267 ”Бора теби, мајко Краљевића!
0268 Ево мени листак књиге дојде
0269 Од мојега и твојега Марка,
0270 Да се одма кући повратимо,
0271 Да је Марко болест оздравио
0272 Са водицом великог Јорланда.
0273 Да је доша велики Јорландо,
0274 Пита нами селу Ванђелију,
0275 Да не може де дат му сестрице,
0276 Кад је њему он ладне водице,
0277 С којом да је Марко оздравио.
0278 Ми ајдемо до билога двора,
0279 Ми ајдемо на пир на весеље.”
0280 Кад то чула мајка Краљевића,
0281 Брзо своју неву послушала,
0282 Па отиђу двору бијеломе.
0283 Кад су дошли у кулу бијелу,
0284 Липо их је зете дочекао,
0285 Прида ње је јунак ишетао
0286 Са прилипом лубом Ванђелијом.
0287 Тоте су се липо веселили,
0288 Пир чинили осам пуних дана,
0289 А када је девети настао,
0290 Тад говори велики Јорландо:
0291 ”Већ је вриме, Краљевићу Марко!
0292 Да ја гредем билом двору моме,
0293 Јер сам овде доста боравио.”
0294 Па поздрави драгог зета свога,
0295 По за зету и милу завицу,
0296 А за завом стару му пуницу.
0297 Тад је Ванђе мајку изљубила,
0298 А за мајком брата и невисту,
0299 Па је Ванђе мајки бесидила:
0300 ”Да ти бора, моја стара мајко!
0301 Благослови твоју вирну ћерцу.”
0302 Кад је мајка ћерцу разумила,
0303 Липо јом је мајка бесидила:
0304 ”Да ти бора, драга ћерце моја!
0305 Благослов ти драги Бог подао.
0306 Благослов ти у млику биломе,
0307 Којим сам те, ћерце, задојила.
0308 Благослов ти у носењу моме,
0309 Што сам, ћерце, ја тебе носила.
0310 Благослов ти, драга ћерце моја!
0311 Са небес’ ти на кућу дошао
0312 Ка и мени, драга ћери моја!
0313 Куд одила, Бог ми те пазио
0314 Уз твојега великог Јорланда!”
0315 Па изљуби ћерцу Ванђелију.
0316 Тад се свати кући упутише
0317 Пивајући и попивајуићи,
0318 Јашећ вранце и пушке пуцаше,
0319 И здраво се назад повратише
0320 Са прилипом селом Краљевића.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.