Свој освој

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Силан паша паде на Никшиће,
0002 њем’ доходе аге и бегови,
0003 доцкан бего Љубовићу дође,
0004 али му је пашо бесједио:
0005 "Добро доша, бего моја слуго!
0006 Што си ми се, слуго, придоцнио?
0007 Али си се скоро оженио,
0008 те си приспа у постељу ш љубом,
0009 али пијеш по механам’ вино,
0010 но за мене ни хабера нејмаш?"
0011 Али му је бего бесједио:
0012 "Нијесам се скоро оженио,
0013 нити пијем по механам’ вино,
0014 но не смијем пријећи планине
0015 од хајдука старога Матеља
0016 и његова два нејака сина
0017 Матељевић Јанка и Новака,
0018 свој су Босни, пао, дојадили."
0019 Кад то чуо паша на Никшиће,
0020 ту је паша диван окупио,
0021 а под диван пуштао телала:
0022 ко изгуби хајдука Матеља
0023 и његова два нејака сина,
0024 честита ће њега учинити.
0025 Не нађе се у диван јунака
0026 до једино Влашче испануло
0027 по имену Влаховић Гољане:
0028 "Је л’ истина, драги господаре,
0029 је л’ истина што си обећао?"
0030 "Јест’ истина, моја вјерна слуго!"
0031 А он му је опет бесједио:
0032 "Ја ћу поћи изгубит Матеља
0033 и његова два нејака сина
0034 е је мене тетка за Матеља,
0035 ма ну дај ми шездесет Тураках."
0036 Даде му их, ријеч не учини,
0037 и отлен се Гољан подигнуо,
0038 док Матељу на дворове дође,
0039 на дворове у јелик зелени,
0040 у планине ђе зимују виле;
0041 подалеко Турке оставио,
0042 теткићи га дочекују дивно:
0043 "Добро доша, наш брате Гољане!
0044 Је л’ ви паша порез ударио,
0045 морете ли живи останути?"
0046 А он је њим’ таде бесједио:
0047 "Паша ми је порез ударио
0048 на сироте и сиромашице
0049 по стотину грошах бијелијех,
0050 на бољега и на бољевића
0051 по стотину жутије’ цекинах,
0052 а на мене, вашег мила брата,
0053 цекинах је двјести ударио,
0054 не моремо остати никако!"
0055 Али су му они говорили:
0056 "А не бој се, наш брате Гољане!
0057 Тебе ћемо благом откупити."
0058 Па узеше гусли јаворове,
0059 ста уз гусле Гољан попијеват:
0060 "А ђе сте ми соколови сиви?
0061 Ево ође крсташине орла,
0062 но бржајте да га размакнете!"
0063 И томе се нико не сјетио
0064 до проклети у планину турци
0065 те су њима ударили били.
0066 Посјекоше старога Матеља
0067 и дијете Матељевић Јанка,
0068 но утече дијете Новаче,
0069 за виту је јелу запануо,
0070 иза јеле танку пушку пали -
0071 по два ниже а на једно зрно,
0072 седамнаест преметну Тураках,
0073 но Гољан га гађа из пријека,
0074 живо му је срце разнесао
0075 и припаде, посјече му главу.
0076 Заробише Матељеву љубу
0077 и остаде чедо од Новака,
0078 те га носи Новакова љуба,
0079 докле паши дошли на Никшиће.
0080 Љуто плаче Матељева љуба,
0081 а још љуће љуба Новакова,
0082 е ма јој је паша бесједио:
0083 "Што је тебе, Матељева љубо?
0084 Али жалиш старога Матеља,
0085 али жалиш Јанка и Новака?"
0086 Него му је она бесједила:
0087 "О бога ми,драги господаре!
0088 Нити жалим Јанка ни Новака,
0089 ни ја жалим старога Матеља,
0090 зло чинили, горе дочекали,
0091 но дијете жалим од Новака
0092 што га јадна држим на рукама,
0093 те ће ми га изгубити Турци."
0094 Ма јој паша божју вјеру даје
0095 да га њојзи изгубити неће.
0096 Кад то виђе Влаховић Гољане
0097 те истрже ножа похрђала
0098 и закла јој чедо на рукама.
0099 Кад то виђе паша од Никшића
0100 на џелата оком намигнуо
0101 те Гољану главу окинуо.
0102 Е тако се свакоме случило
0103 ко не штеди свог истога брата.