Свирач (Гете)

Свирач (???) Писац: Јохан Волфганг Гете, преводилац: Милорад Шимић

У самоћу ко с’ удуби
Одмах је сасма сам;
Сваки живи, сваки љуби,
Ман’те га у мукам’.
Да! Ман’те ме у болу мом’!
А могу-ли тек једном
Самац да с’ осећам —
Тад не би био сам.

Љубавник се тихо краде,
Да-ли му је драга сама?
Тако мене пре и саде
Самораног мори чама,
Мори дању, ноћу
Ах, да једном хоћу
У гробу снити —
Тад ћу сам бити!

Вући ћу се свуд по врати,
На мени ће висит’ траље;
Скромна рука дар ће дати
И ја ћу се кренут’ даље.
Свак’ ће с’ држат’ за сретнога,
Кад ми слику гледне јаче;
Излиће се суза многа,
Ал’ знат’ нећу зашт’ се плаче.

Који хлеба сузом није јео,
Који никад јадовите ноћи
На постељи плачућ’ не провео,
Тај вас не зна, ви небесне моћи.
У живот нас горки уводите,
Где с’ сиротан свак’ задужи бедан,
У невољи тад’ га оставите,
А дуг сваки освете је жедан.

Извор

Јавор, 1. март 1881. Број 9. Стр. 265.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Шимић, умро 1927, пре 99 година.