Ударају звона и клепала
На јутрење на Преображење
У Дамјану, свету намастиру.
Дамјан-црква смирном назидана,
У тој цркви од злата столови, 5
У столови свети апостоли
Свети Петар и с њим свети Павле,
До њи седи светитељ Никола,
До Николе Громовић Илија,
До Илије свети Пантелија, 10
Међу њима Огњена Марија.
Крст целива Огњена Марија,
Крст целива, сузама полива.
Питао је Громовић Илија:
"Сестро наша, Огњена Маријо, 15
Каква ти је голема невоља
Те крст сузом лијеш и целиваш?"
Беседила Огњена Марија:
"Чудно ми је и јошт тешко ми је
Да христјани на наш данак раде, 20
Косци косе, жетеоци жању,
Бељарице б’јело платно б’јеле
И нуз платно за рукаве везу!"
Њу ми тјеши Громовић Илија:
"Муч’, не плачи, Огњена Марија, 25
Ми ћемо ји блудне накарати –
Огњем жежи, Огњена Маријо,
Муњом с’јевај, свети Пантелија,
Ја ћу громом, Громовић Илија,
Спалићемо све у пољу биље, 30
Затворити сви седам небеса
Да не буде сунца ни месеца
Ни за усјев дожда плодовита
Пуно време за три годинице,
Да с’ поболе и старо и младо; 35
Пустићемо кугу и поморе
Нека мори и блудне покори,
Да се вишњег Бога опомињу
И његови свети угодника!"
Што рекао, то се догодило, 40
Што остало, Богу с’ обратило,
И за грехе своје покајало.
Извор
САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
