Са забаве

Са забаве  (1906)  Писац: Милосав Јелић

С машнама у коси и у плавој свили
Ви сте лепши него што сте икад били.
Измеђ’ елегантних играчица вити’,
Међу раним цвећем у пролећних дана,
Госпођо, ја мислим… „Доста комплимана!”
— Не, ја желим увек само искрен бити.

Дражесни сте као сетна, бледа Психа,
За вас је лепота Хајнеова стиха:
Мај, исток и вече и Ганг и пагоде, —
Ту, где је до ритма тако много стало,
Још и вас додати, ах то није мало,
Замишљену, лепу, лотос поврх воде.

Ја бих ветрић био с Хималајских гора
И у тихо вече крај широког мора
Љубио вам страстно сетне очи, косе…
Или ко Силвестра младог Пјера Лоти
У вечитом сунцу, цвећу и топлоти
Нема не нестане… као капи росе.

Извор

Српски књижевни гласник, 1. април 1906. Књига XVI, Број 7. Стр. 515.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милосав Јелић, умро 1947, пре 79 година.