Самохрана мајка

Самохрана мајка  (1886)  Писац: Јован Дучић

На брежељку једном
Колеба је мала,
На вратима њеним
Баба је стојала.

Бедна баба ова
Никог свога нема,
Усамљена онде
У колеби дрема.

У муци и тузи
Старост своју броји,
И црта од туге
На челу јој стоји.

По цртам’ се види
Да премного пати,
Јер девет синова
Роди ова мати.

Сећа л’ те се браћо
Кад се Србин био,
Кад је за слободу
Своју крвцу лио.

Бабини синови
Тад у бој одоше
На бојишту љутом
Свих девет падоше.

Отац тих синова
Још у првом боју,
Јуначку је главу
Оставио своју.

Погинуше славно
Бранећи слободу,
Скидајући ланце
Свом миломе роду.

Тако ова бака
Самохрана оста,
Тешећи се тиме,
Да је таких доста.
У Мостару.

Извор

Голуб, 1. новембар 1886. Бр. 11. Год. IX, стр. 175.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.