Сад на срцу
| Сад на срцу (1862) Писац: Лаза Костић |
Бритким ножем љуте страсти
Срце си ми узорала,
По њим сеје ситне сласти
Тугујућа ружа мала.
Пригнула се срцу моме,
По њиме се тужно ломе
Њена росна миришчад?
Нек се прима цветак цвету,
Нек мирише целом свету
Дивно семе, диван сад.
И славуј је опазио,
Ди му драга за мном тужи,
Туговат’ је долазио,
Да не чини жао ружи;
По срцу, по свакој бразди
Сеје семе, сеје сласти,
Тужне сласти, слатки јад,
Нек се прима цветак цвету,
Нек мирише целом свету
Дивно семе, диван сад.
Ја те питам: душо, рано,
Да л’ и тебе туга пара?
А ти ћутиш — око само
Зрацима ме разговара;
Облак ти се лицу прима,
Пунан рујним пољубцима,
Нуди кишу, пољубчад,
Нек се прима цветак цвету,
Нек мирише целом свету
Дивно семе, диван сад.
Бритким ножем љуте страсти
Срце си ми узорала,
По њим сејеш ситне сласти,
Пољубаца зрна мала.
Још из срца ружа клија,
Славујска се песма њија
Уз пољубца рујан влат,
Нек се прима цветак цвету,
Нек мирише целом свету
Дивно семе, диван сад.
Извор
[уреди]Даница, 20. август 1862. Број 23. Година III, стр. 365.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.
|