Роса (Љубомир Ненадовић)

Роса (1843)
Писац: Љубомир Ненадовић

Прозерпина Церере
Уранила у поље:
Разгонила снегове
Подизала цветове.
Једно јутро иста та,
Врло рано урани,
Чистит’ поче потоке,
Изводити изворе
И стварати земљи рај;
Ал’ из тамног царства свог,
Плутон земљи завидећ’,
Накостреши с’, изађе,
Прозерпину украде,
С’ њом красоту земну сву,
И у тартар однесе,
Где је туга и с’ њом мрак.
После дугог чекања,
Церера је буктињу
Запалила, па пошла
Своју ћерку да тражи.
Преко брда и поља,
Кроз ливаде и горе,
Куд је годе ходила,
Свуд је сузе ронила —
Од њих роса постаде.

1843.

Извор

Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 5.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.