Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола НДХ и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола
| Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола (2026) |
Позивајући се на Повељу Уједињених нација;
Позивајући се на Конвенцију Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида;
Позивајући се на Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације;
Позивајући се на Универзалну декларацију о људским правима;
Позивајући се на Међународни пакт о грађанским и политичким правима и на Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима;
Подсјећајући на принципе међународног права утврђене у пресудама Нирнбершког трибунала, којима су нацистичке организације и њихови припадници проглашени одговорним за ратне злочине и злочине против човјечности;
Подсјећајући да је побједа над нацизмом у Другом свјетском рату створила услове за оснивање Уједињених нација са циљем очувања међународног мира, спречавања будућих ратова и заштите човјечанства од идеологија заснованих на расној надмоћи и системском насиљу;
Подсјећајући на бројне резолуције Генералне скупштине Уједињених нација усмјерене на сузбијање величања нацизма, неонацизма и сродних идеологија, укључујући резолуције 60/143 (2005), 61/147 (2006), 62/142 (2007), 63/162 (2008), 64/147 (2009), 65/199 (2010),66/143 (2011), 67/154 (2012), 68/150 (2013), 69/160 (2014), 70/139 (2015), 71/179 (2016),72/156 (2017), 73/157 (2018), 74/136 (2019) и 75/169 (2020);
Подсјећајући да су у резолуцијама Уједињених нација осуђени сви облици величања нацистичких организација, укључујући „SS” формације и њихове сараднике попут усташа;
Подсјећајући да су наведени међународни акти дио дејтонског уговорног поретка;
Поштујући Општи оквирни споразум за мир у БиХ;
Подсјећајући да је искуство Геноцида над Србима у НДХ наглашено у Декларацији Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини од 24. октобра 1991. године, Декларацији о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине од 9. јануара 1992. године, Уставу Републике Српске од 28. фебруара 1992. године, те у Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, од 22. октобра 2015. године, и у Закључцима Народне скупштине у вези са разматрањем Информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ од 1. јуна 2020. године;
Истичући да величање идеологија које су почивале на геноциду, расној мржњи и етничком прогону представља опасност за демократске институције, друштвену стабилност и културу памћења на жртве;
На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, члана 179. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20) Народна скупштина Републике Српске, на 35. посебној сједници одржаној 17. марта 2026. године, усвојила је
О ОСУДИ И ЗАБРАНИ ПРОМОВИСАЊА И ВЕЛИЧАЊА ИДЕОЛОГИЈЕ И СИМБОЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ И УСТАШКE, НАЦИСТИЧКE И ФАШИСТИЧКE ИДЕОЛОГИЈE И СИМБОЛА
I
Народна Скупштина Републике Српске подсјећа да геноцид, према Конвенцији Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, представља било које од сљедећих дјела учињених са намјером да се уништи, у цјелини или дјелимично, национална, етничка, расна или вјерска група као таква: убиства чланова групе; наношење тешких тјелесних или душевних повреда члановима групе; подвргавање групе животним условима који имају за циљ њено потпуно или дјелимично физичко уништење; спречавање рађања у оквиру групе; принудно премјештање дјеце из једне групе у другу. Поред наведених облика извршења, кажњиви су и: завјера ради извршења геноцида; непосредно и јавно подстицање на извршење геноцида; покушај геноцида; као и саучесништво у геноциду. Геноцид подразумијева геноцидну намјеру као конститутивни елемент овог кривичног дјела.
II
Народна скупштина Републике Српске подсјећа да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена Независна Држава Хрватска, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила Геноцид над Србима, Холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима — Самударипен.
Геноцид над Србима у НДХ, као примарној жртви овог злочиначког система у нацистичком поретку, имао је за циљ уништење око два милиона Срба на територији читаве Независне Државе Хрватске. Реализација плана „коначног рјешења српског питања у НДХ“ провођена је кроз политику — трећину протјерати, трећину присилно асимиловати у римокатолике односно Хрвате и трећину физички уништити, односно побити. Геноцид над Србима у НДХ је, уз претходну дуготрајну идеолошку припрему, дехуманизовање, означавање циљне групе и планирање, вршен од самог њеног настанка до краја рата, свеобухватним убијањем припадника српског народа на великом броју стратишта, одвођењем у логоре, протјеривањем, депортацијама и присилном асимилацијом односно превођењем у римокатоличку вјеру, те уништавањем и присвајањем имовине као и затирањем културног идентитета.
На читавој територији НДХ евидентиран је велики број масовних стратишта на којима су жртве били Срби. Поред система логора смрти Јасеновац и других многобројних логора, формирани су и специјализовани логори у НДХ само за српску дјецу: Сисак, Горња Ријека и Јастребарско. У НДХ је функционисао и већи број мјеста заточеништва у којима су били затварани и ликвидирани жене и дјеца.
III
Народна скупштина Републике Српске констатује да је нацистичка Њемачка, осим међународног покровитељства, имала и улогу директног извршиоца Геноцида над Србима у НДХ.
Холокауст (Шоа) представља покушај уништења европских Јевреја који је извршила нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата, а који је требало да се оконча потпуним уништењем јеврејског народа и културе. НДХ је била једина држава у оквиру нацистичког новог поретка у којој Јевреји нису били примарна жртва, иако је у НДХ удио убијених припадника јеврејске заједнице за неколико процената виши од европског просјека. Холокауст у НДХ подразумијевао је и масовне депортације Јевреја у њемачке логоре смрти.
Геноцид над ромским народом извршила је нацистичка Њемачка са својим савезницима и помагачима за вријеме Другог свјетског рата. Геноцид над Ромима у НДХ дио је процеса чији је почетак означен доношењем расних закона, а спроведен масовним убиствима и заточењима у концентрационим и логорима смрти.
IV
Народна скупштина Републике Српске наглашава чињеницу да је Геноцид над Србима у НДХ извршен на системској основи уз руковођење од стране режима, тј. од стране хрватског усташког покрета на власти, али и уз учешће осталих друштвених слојева, као и уз учешће и подршку дијела римокатоличког клера.
Осим бројних извршилаца злочина, и велики дио становништва НДХ римокатоличке и муслиманске вјероисповијести подржавао је политику геноцида НДХ или је пасивно посматрао његово спровођење. Они малобројнији који се нису слагали са геноцидном политиком НДХ, укључивали су се, заједно са Србима, у покрете отпора, или су и сами постајали жртве НДХ. Осим масовног учешћа у војним формацијама НДХ (домобрани, усташе, муслиманска милиција) један дио муслиманског становништва, идеолошки вођен од дијела својих вјерских вођа, и кроз идеологију Младих муслимана, односно Муслиманске браће, учествовао је и чинио злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, у саставу нацистичких формација (нпр. 13. „SS — Ханџар“ дивизија).
V
Народна скупштина Републике Српске полази од чињенице да је памћење жртава геноцида Независне Државе Хрватске над Србима као и јунака и хероја антифашистичке и антиокупаторске борбе уткано у саме темеље Републике Српске, која је, између осталог, настала и као „српско НЕ“ новом геноциду над Србима, што је видљиво и из њених оснивачких докумената. Овом Резолуцијом још једном истичемо важност институционалног односа према наведеним темама.
Народна скупштина Републике Српске посебно наглашава чињеницу да у послијератној комунистичкој Југославији из идеолошких разлога никада није дошло до потпуног истраживања, признања и осуде Геноцида над Србима у НДХ у његовом јасном историјском контексту што је створило нове антагонизме и ревитализацију неоусташких, неонацистичких и неофашистичких идеја и идеологија које су ескалирале током деведесетих година ХХ вијека.
Народна скупштина Републике Српске осуђује пола вијека дуго ћутање о Геноциду над Србима у НДХ, те искривљавање историјских чињеница и свођење српских жртава геноцида искључиво на „жртве фашистичког терора“, због њихове наводне припадности комунистичкој револуцији.
VI
Народна скупштина Републике Српске са забринутошћу и осудом истиче чињеницу да у окружењу Републике Српске у посљедње вријеме у јавности долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава Независне Државе Хрватске, као што су: застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол „U“, поздрав „За дом спремни“, ознака „Ханџар“ дивизије, итд.
Народна скупштина Републике Српске нарочито осуђује све учесталије манифестације србофобије и антагонизама према Србима, као и антисемитизма и других драстичних облика групних предрасуда и нетрпељивости. Наведени облици ширења идеја заснованих на расној или етничкој надмоћи као такви спадају у категорију појава које државе, у складу са Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, имају обавезу да осуде, забране и санкционишу.
VII
Народна скупштина Републике Српске, у складу са цивилизацијским вриједностима и најбољим намјерама за историјско помирење народа, напомиње да ни данашња Њемачка као модерна мултикултурална држава Европске Уније, као ни Хрватска, нису никада званично признале и јавно осудиле или се извиниле припадницима српског народа за почињени Геноцид над Србима у НДХ, иако су од органа и институција Републике Српске више пута позивани на тај веома важан цивилизацијски искорак.
VIII
Народна скупштина Републике Српске осуђује и оцјењује као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије НДХ, облике негативног и фалсификаторског историјског ревизионизма, негирања и умањивања Геноцида, затим величање и прослављање злочиначких идеја из контекста Другог свјетског рата, Геноцида над Србима у НДХ, Холокауста и Самударипена.
IX
Народна скупштина Републике Српске констатује да је страдање српског народа током ратова деведесетих година прошлог вијека у значајној мјери било посљедица оживљавања идеологија и пракси заснованих на геноцидној политици спровођеној над Србима у Независној Држави Хрватској.
X
Народна скупштина Републике Српске истиче да пропаганда, промовисање, оправдавање или величање наведених идеологија, њихових организација, симбола или носилаца власти и истакнутих личности обједињује вишестепене индикаторе предстојећег новог геноцида, а према класификацији прихваћеној од стране Канцеларије Уједињених нација за превенцију геноцида и заштиту (United Nations Office on Genocide Prevention and the Responsibility to Protect), те да Конвенција о кажњавању и спречавању злочина геноцида из 1948. године налаже позитивноправну обавезу њиховог елиминисања, кажњавања и спречавања.
ХI
Народна скупштина Републике Српске осуђује и забрањује сваки облик величања и промовисања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, организација, носилаца власти и истакнутих личности, укључујући али не ограничавајући се на: иницијативе или подизање споменика и меморијала; именовање улица, јавних институција или мјеста по припадницима тих покрета; одржавање јавних манифестација на којима се они величају и поздрављају; употребу симбола, ознака и поздрава повезаних са тим идеологијама.
ХII
Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да, у складу са важећим законодавством и међународним обавезама, предузму одговарајуће мјере ради спречавања финансирања организација и покрета који промовишу идеологију и симболе Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симболе, санкционисања и кажњавања јавног подстицања на расну, етничку или вјерску мржњу, као и ради спречавања јавних окупљања на којима долази до величања наведених идеологија, истицања њихових симбола и парола, те употребе њихових поздрава.
Народна скупштина Републике Српске позива све вјерске организације, демократске политичке актере и јавне институције да јасно и недвосмислено осуде сваку идеологију засновану на расној надмоћи, етничкој и вјерској мржњи или негативном и фалсификаторском историјском ревизионизму, те да се уздрже од политичке или сваке друге јавне сарадње са појединцима, организацијама и покретима који промовишу такве идеје.
ХIII
Народна скупштина Републике Српске наглашава значај образовања младих о опасностима идеологија заснованих на расној, вјерској и етничкој мржњи.
Народна скупштина Републике Српске посебно осуђује ширење усташке пропаганде и других облика идеолошког или вјерског фанатизма путем интернета и дигиталних платформи што посебно погађа дјецу и омладину, те захтијева од надлежних институција да покрену поступке уклањања таквог садржаја са интернета и дигиталних платформи.
XIV
Народна скупштина Републике Српске задужује посланике и делегате из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ да предложе и подрже ову резолуцију у истовјетном тексту.
XV
Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да припреми и у скупштинску процедуру упути приједлог измјена и допуна прописа којима би се јасно и недвосмислено инкриминисало промовисање и величање идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, те предвидјеле одговарајуће санкције и казне.
Народна скупштина Републике Српске позива надлежне институције да формирају законски оквир на основу којег ће у Републици Српској бити уклоњени сви постојећи симболи Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије.
Број: 02/1-021-304/26
Датум: 17. март 2026. године
ПРЕДСЈЕДНИК
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Др Ненад Стевандић