Рањеник (Костић, 1862)
| Рањеник (1862) Писац: Лаза Костић |
Стало срце, душа стаде,
У грлу се суши гласак —
Помози ми, Србе брате,
Заклони ме један часак!
Чашу воде само, роде!
Језеро ми крви оде!
Слободу ми душа воли,
Потурчену српску вилу —
Хај! ала ме срце боли
У ранама и у миљу!
Чашу воде само, роде!
Језеро ми крви оде!
Посред боја, посред муке,
Загрлих је на бојишту,
Оцекли ми обе руке —
Ал’ слободу заман ишту!
Чашу воде само, роде!
Језеро ми крви оде!
Ил’ је вила саслушала,
Ди је љубав моја куми,
Па је спомен задржала,
Крвав ђердан од руку ми:
Чашу воде само, роде!
Језеро ми крви оде!
Не грли ме, мила селе,
Верна љубо, не грли ме!
Слободу су руке теле,
Па сад тебе немам чиме!
Чашу воде само, роде!
Језеро ми крви оде!
Извор
[уреди]Даница, 31. август 1862. Број 24. Година III, стр. 381-382.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.
|